Борис Степанов

Следећих пет година нови домаћин Јелисејске палате ће бити Емануел Макрон. Пета Република је добила младог политичара којим су задовољни и Вашингтон и Берлин. Они су Макрона формирали и довели на власт за мање од годину дана. Млади који су гласали за вођу покрета „Напред“ су поверовали његовим обећањима. 39-годишњи Макрон је упорно говорио о новим технологијама, о снажној Европи, о снази коју има само Француска. Уосталом, и људи не тако млади, који свето верују да је њиховој држави место у првој класи европских држава, такође су решили да своје гласове дају бившем банкару. Јер Макрон је упорно убеђивао да су Французи увек имали и имају васионску одговорност од које зависи будућност не само Европе, већ целог света. Како су само сви пожелели да њихова земља опет постане снажна и утицајна држава, каква је била у време Шарла де Гола. Али данас Француска у свему зависи од Немачке – она је сама Немачкој уступила улогу економског лидера. Платни биланс Француске је хронично дефицитаран, у 2016. дефицит је износио скоро 12 милијарди долара. Ничег сличног није било пуних двадесет година. По резултатима 2016.године БДП земље је износио око 2,488 билиона долара. То је 13% мање него у 2012.године. До 2015. незапосленост је достигла ниво, максималан за последњих 16 година и изнео је 10,4%. Спољни дуг Француске се са 89,6% БДП-а попео на 97,2%.

Али богате Французе, оне који су и гласали за Емануела Макрона, то много не занима. Они одлично знају да је он слаб вођа чији се поступци могу унапред предвидети. Олигарси ће лако управљати новим домаћином Јелисејске палате, али ће и лакше зарађивати на европским берзама. Париз ће играти уз музику из Берлина и Немачку ће заувек претворити у потпуног домаћина Старог Света. Франсуа Оланд, учитељ и покровитељ Емануела Макрона, француску економију је довео у стање коме. Французи су колико-толико живели солидно зато што су седели на врату Немачке и Норвешке, који хране не само Француску, већ и осталу Европу. Вашингтон је дуго и упорно вукао на власт Пете Републике социјалисте. Као резултат су Оланд и његов тим некада моћну Де Голову космичку и атомску Француску претворили у земљу која у потпуности зависи од расположења Ангеле Меркел.

Нови председник Француске ће без имало сумње на преговорима о изласку Велике Британије из Европске уније заузети чврст став. Ништа му не остаје да ради осим да подржава Немачку и никако да не дозволи да Албион добије колико-толико повољне услове за излазак из ЕУ. Само ће на тај начин Емануел Макрон успети да онемогући жељу својих бирача за Фрекзитом.

Чим се пресели у Јелисејску палату нови лидер Пете Републике ће се позабавити формирањем кабинета министара. Оних који желе да раде са Макроном има приличан број. Најважније је да министри схвате да је тешко испунити сва предизборна обећања новог Председника. Ако не пре, бар у две прве године. У јуну ће Французи поново изаћи на биралишта. Тада ће гласати за посланике француског парламента. Врло је вероватно да ће се већ овог лета код Макрона појавити први проблеми. Како би направио ред и реформисао економију Макрон ће морати својим суграђанима да предложи да се растану са већином социјалних привилегија (дечји додаци, додаци за децу предшколског узраста, помоћ младим мамама, повластице у станаринама, високе пензије и т.д). Французима ће бити врло тешко да се опросте од тих остатака социјалистичких друштава. Са великом сигурношћу може да се каже да ће тек тада они схватити да 7.маја нису направили правилан избор. Политичари су велики мајстори да обећају, јер важно је само да се докопају високог положаја, а после тога – на народ може и да се заборави.

8 гласовa