Драган Милашиновић

У Београду за Бриселом је права јагма. Још од постпето-октобарског утркивања Ђинђића и Коштунице није била већа. Тек што је бивши председнички кандидат и обдусман, а будући вођа некаквог грађанског покрета, Саша Јанковић, најавио одлазак у тај град, формално други човек владајуће коалиције, Ивица Дачић лично, обрео се тамо, упарађен и са намештеним осмехом, као да учествује у избору за најлепшег европског пажа. Примио га је достојанствен, и очигледно уморан од таквих гостију, “Комесар ЕУ за добросуседске односе и”, ваљда, “проширење”, Јоханес Хан.

Зашто кажем “ваљда”? Зато што имам добро сећање, које каже да је приликом избора Хана ЕУ јасно истакла да укида функцију “Комесар за проширење, придруживање и добросуседске односе” коју је обављао Штефан Филе, а уместо ње уводи функцију “Комесар за добросуседске односе”, коју ће вршити Јоханес Хан, али који ће преузети и бригу о проширењу. То је звучало као отворена порука европским зарепцима попут Србије, па су након њиховог комешања одлучили да им у уста врате омиљену цуцлу варалицу “проширење”. Тако се та реч, на мала врата, поново нашла у имену функције господина Хана на почетку његовог другог мандата (01.11.2014). Но, тиме се отворило питање колико је организација која укида функцију “Комесара за проширење и добросуседске односе”, а уводи функцију “Комесара за добросуседске односе и проширење” уопште нормална? Седе ли у њој разумни људи или дангубе које пресипају из шупљег у празно? Годинама сваког европејца кога сретнем питам да ми ово разјасни, али нико ништа. Слежу раменима. Ћуте. И зашто се ЕУ – питам даље ја – ако је Хан заиста и комесар за “проширење” не проширује за све ове године од када се устоличио?

Но, та питања очигледно не муче нашег буцмастог Дачића. Не секира се он ни због Шиптара превише. Уосталом, његов потпис је на Бриселском споразуму, не можемо то пренебрегнути чак и да хоћемо. Њега, тренутно, море друге бриге. Ко ће бити калиф уместо калифа, односно премијер уместо премијера? За њега је то сада питање свих питања! А он бар добро зна да се то питање не решава само у Београду. И ето га, тамо где се решава, у Бриселу, како сија поред Хана као машћу намазан. Као Вучић поред Меркелове. Није заборавио ни Ангелину Ајнхорст, директорку за Западну Европу, Западни Балкан и Турску у Европској спољнополитичкој служби, чија је Србија зона интересовања, а срео се и са Ђанијем Пителом, председником политичке групе социјалдемократа у Европском парламенту и утицајним европским лобистом.(1) Ради човек, нема шта.

На заједничкој конференцији са Ханом речено је доста тога. Али у контексту постизборних позиционирања и онога по шта је Дачић дошао у Брисел најважније је запамтити његову поруку “да је чланство у ЕУ најважнији приоритет Србије и да ће се након формирања нове владе наставити са реализацијом тог приоритета”(2)

Звучи ли Вам ово познато? Личи ли вам на обећање?! И шта мислите коме је то обећање упућено?

Грађанима Србије сигурно није. Они већ знају шта мисли њихова “елита”. Не би се рекло ни да се Дачић обратио Москви. Мада, верујем, да га је Путин добро чуо. И запамтио …

А чула га је, засигурно, и Зорана. Биће весело!

_____________________________________

 (1) www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2711940/dacic-u-briselu-podrska-reformama-srpske-vlade-.html

(2) www.glasamerike.net/a/dacic-u-briselu-nakon-formiranja-vlade-srbija-nastavlja-ka-eu/3823473.html

29 гласовa