Драган Милашиновић

Ударац је дошао из правца одакле га сигурно није очекивао. Из Немачке. Њихов најутицајнији интернационални медијски сервис, који вести и коментаре емитује на више од 30 језика,  узео га је за тему. Вучића. Чланак није баш афирмативан. Напротив. Закуцали су га у земљу. Без милости. Онако, баш немачки.(1) Третирали су га отприлике онако како он медијски третира сопствени народ. 

У тексту, под називом „Како ће Вучић отићи кад му дође време?“ (и поднасловом „Македонски сценарио у сопственој режији“), кога бисмо могли сместити у категорију аналитичких коментара, они о будућем српском председнику говоре у прошлом времену. А он, сиромах, није још потрошио ни дан петогодишњег мандата. Не замарају себе питањем да ли ће, већ како ће отићи?! И ту му предвиђају садашњи македонски сценарио, пореде га са Груевским, иако су свесни да то, са аспекта политичке позиционираности, није баш адекватно поређење. Али, ко те пита. А поменули су и Д.Ј. Вучићевића и партијске трабанте. Ко жели да прочита текст има линк, али његов тон, суштину и поруку даћу цитирајући пар реченица:

„… У тој ће епизоди, када једном подршке са Запада више не буде, Вучић скинути европски беџ са ревера једнако лако како је одстранио своја два политичка оца. Вечере са Ангелом Меркел док у позадини трепери Александер плац остаће мутне успомене које, уосталом, има и Груевски па му то не вреди много.  Али то све неће бити много важно. Битније ће бити да Скупштина не постане Собрање. Да не буде крви. Понашање Вучићеве братије нажалост не оставља много наде да ће тог, ближег или даљег дана, власт бити предата мирно…”

Не пада ми на памет да га браним од ових и других квалификација. Он то не заслужује. Сам је Немце уздизао на пијадестал супериорне расе, на коју Срби морају да се угледају. А Протестантизам је промовисао као над-религију. Православље му никада није било довољно добро. Ето му их сада. Ваљда зна да је  Дојчевеле  „глас Немачке“. И то оне службене! 

Али, ипак, могу да му дам савет. Бољи од Блеровог, а бесплатан.

Али, пре тога, морамо поставити једно питање и дати одговор. Шта је заједничко Слободану Милошевићу, Ђинђићу, Коштуници, Тадићу и Вучићу? Две ствари. Прво, све их је на власт довео, али и са власти отерао, Запад. Друго, сви су они, пре свега реторички, али донекле и политички, покушавали да споје неспојиве супротности – „и јака Србија и Југославија“, „и Европа и Косово“, „и Русија и ЕУ“.  Никако нису схватали да Запад то њихово двојакање и спајање неспојивог толерише само док не оствари оно што је наумио у одређеној фази. После тога их одбацује као исцеђене крпе. Овако или онако. Дојчевеле Вучићу није послао поруку, већ му је очитао политички опело! И ту је време за мој бесплатни савет, супротан Блеровом.

Вучићу, одбаци Европу одмах и потпуно! Окрени се Русији! САМО РУСИЈИ! Последњи ти је час. Спасићеш и себе и Нас, ма како тешко било испливати. Али, нема другог пута. Имаћеш братску помоћ и снагу Русије иза себе. Са Западом  ћеш иза себе имати велику Албанију, а испред оно што ти је написао Дојчевеле. А то је само куку и леле!

_____________________________________

  (1) www.ceopom-istina.rs/vesti/kako-e-oti-vuchi/

27 гласовa