Драган Милашиновић

Један од оних који су Вучићу, у раној фази, честитали на изборној победи, био је и председник Турске, непредвидљиви Реџеп Таип Ердоган. „Визионарско лидерство и Ваша лична залагања играли су велику улогу у остваривању сарадње, солидарности и духа регионалног партнерства“(1) – објавила је Влада Србије да је написао Ердоган у честитки. Иначе, било је то прво његово обраћање српским властима након његовог иступа на Косову,  октобра 2013, када је из Призрена, пред Тачијем, Рамом и више хиљада Албанаца поручио: 

„Драга браћо и пријатељи, имамо заједничку историју културе и цивилизације. Немојте заборавити, Турска је Kосово и Kосово је Турска, ми смо толико блиски тако да је и аутор турске химне, Мехмет Акиф Ерсој са Kосова, из Пећи“(2).

Ердоган је тада био премијер Турске и на захтев званичне Србије да изјаву повуче, или се извини, наругали су се и он и његов тадашњи министар спољниг послова Даватоглу. Из свега тога за Србију је проистекла добра ствар, а то је „замрзавање“  сулудог пројекта о наводној Балканској трилатерали коју би сачињавали Турска, БиХ и Србија, који је отпочео несувисли Борис Тадић, а наставио умни Николић. Тај пројекат требало је да Србију учини мостом чвршће сарадње Турске и Бошњака из БиХ и на политички начин уведе је у период поновног вазалства за минималне економске користи. 

Сигурно је да османиста Ердоган овај пројекат није заборавио, па његову одлуку да Србију врати у своје политичке активности треба примити са великим опрезом. 

Но, Вучић је његову пружену руку оберучке прихватио и пожурио да каже како „Србија жели да буде добар партнер Анкари“, наглашавајући да је Ердоган једини страни лидер који последњих година није посећивао Србију.(3)

Остаје нам да верујемо да је Вучић, који је током избијања „косовског скандала“ са Турском такође био премијер, извукао одређене поуке. Мада, његов однос према независности Косова и пројекту „Велике Албаније“ не улива нарочиту дану.

Добар моменат у причи са „султаном“ Ердоганом је јачање руског утицаја на Турску спољну  политику. Путин зна како треба са Ердоганом. У једној руци држи позамашну батину, а у другој шаргарепу и парадајиз. Па по заслузи. 

Вучић то не може. Он нема батину, па чак ни прутић. Парадајиз му је македонски, а шаргарепу су му Амери гурнули, да не кажем где, па никако да је извади.

Остајемо да се надамо да ће Путин „дискретно“ упозорити „султана“ да је османска империја прошлост заувек…!

15 гласовa