Драган Милашиновић

Редовна седница Савета безбедности о Косову, од 16.05.2017., очекивана је са великом пажњом, како због нараслих тензија у региону због најаве албанских лидера о стварању Велике Албаније, тако и због чињенице да је то прва седница овог тела о јужној српској покрајини након избора Вучића за председника државе.

Његов избор да Србију на овом скупу представља министарка правде Нела Кубуровић, која се до сада није озбиљније бавила Косовом, нити у јавности излазила са ставовима по том питању, вероватно има своју логику и поруку након недавних дешавања око ослобађања Харадинаја, али може најављивати и нешто друго, када се има у виду њена приврженост „европском путу“.

Иако је седница протекла у уобичајено супротстављеним ставовима по питању Космета и даљег постојања УМНИК-а између Америке са једне и Русије са друге стране, могли смо да приметимо да је и Кина у дипломатском изражавању подигла степен разумевања за позиције Србије.  “Кина поштује суверенитет и територијални интегритет Србије и разуме забринутост Србије по питању Косова”, био је јасан амбасадор те земље при СБ УН.

Само излагање министарске Кубуровић било је опширно, солидно припремљено и несумњиво актуелно, са освртом на последње иступе браће Харединај и Вилијема Вокера. Оно што је у њему свакако било добро јесте подсећање на правну неутемељеност агресије Запада на СРЈ. Кубуровићева је подсетила да “Становиште о наводној хуманитарној интервенцији на КиМ, није било становиште СБ нити било ког кредибилног тела” и нагласила да “данас чињенице јасно потврђују да се против Србије деловало плански, срачунато а не ради задовољавања међународне правде…“(2)

Оно што, међутим, никако није било добро јесте што је министарка употребљавала термин “нормализација односа” а да није експлицитно нагласила да Србија неће признати једнострано проглашену независност Косова. Њена неубедљивост и недореченост у том смислу тешко се могу сматрати случајним пропустом.

Но, на срећу, оштри Владимир Сафронков, представник Русије на овој седници, био је у форми, и доречен у свему што је говорио.

“Неприхватљиво је пребацивати одговорност за застој у дијалогу на Србију, јер је ситуација обрнута” – казао је он и упозорио да је формирање војске Косова у директној супротности са Резолуцијом 1244, као и да су одлуке косовског парламента у вези процеса против Рамуша Харадинаја у Француској, једнако опасне. Такође се досетио да подсети како се имовина СПЦ у Дечанима не враћа упркос одлуци Суда, да би завршио јасним ставом о будућности УМНИК-а:

„Због свега реченог је контрапродуктивно смањивати особље и буџет Унмика. Унмик има кључну улогу на Косову. Зато нема потребе да се мења пракса кварталних састанака у СБ УН“.(3)

Све у свему, не каже се код Срба узалуд: “Нас и Руса триста милиона”. Још да Нела није “заборавила” како никада нећемо признати Косово (чак ни због Поглавља 35.)

_____________________________________

(1) rs.sputniknews.com/politika/201705161111200030-rusija-sb-un/

(2) rs.sputniknews.com/politika/201705161111197185-sbun-1/

(3) Као (1)

22 гласa