Драган Милашиновић

Из далеке Кине стижу лепе и охрабрујуће вести. На маргинама форума “Један појас – један пут” сусрели су се Владимир Путин и Александар Вучић, а будући српски председник као да је послушао препоруку из моје јучерашње “Постизборне приче” и пажљиво ослушнуо звук Путиновог клавира. У ексклузивном обраћању за РТС, у коме је пренео импресије са тог састанка, деловао је смирено и задовољно, што је комбинација коју код њега ретко виђамо. Изгледа да руске ноте умеју да буду мелем за српске уши.

Он је истакао како је са Путином разговарао о билатералној сарадњи, стању на Балкану, претњама стварања „Велике Албаније“ и осталим проблемима у региону, као и да су постигли високу сагласност у свим питањима, што је, како је подвукао, за нашу малу земљу од великог значаја.

Ако апстрахујемо Вучићеве уобичајне флоскуле о поносу, малој земљи и осталим шаблонима на које смо навикли, три су битне, веома битне, поруке које нам је Вучић пренео након састанка са Владимиром Владимировичем:

  • Неће бити Велике Албаније, упркос евидентној претњи
  • Србија ће до 2019. најмање удвостручити потрошњу руског гаса
  • Србија је једина земља уз бивше СФРЈ присутна на овом форуму

Што се тиче овог првог, то није само добра вест за Србију, већ и за све православне земље у региону, на уштрб којих би Албанци да праве своје имагинарно царство. Та порука посебно је значајна јер подразумева и пораз оних евро-атлантских снага које већ десетлећима подгревају ту болесну албанску амбицију.

Вест да ће Србија дуплирати потрошњу руског гаса у наредне две године није добра само што најављује индустријски раст земље, већ и због тона на који је изречена:

Уколико желимо да будемо индустријски развијена земља, мораћемо нашу потрошњу да повећамо са две милијарде кубних метара годишње на четири или пет милијарди кубних метара. Толико гаса немамо одакле да узмемо. Ево, већ пет година ме убеђују да га има негде другде. Нема, има га у Русији и дајте да дође преко Турске, Бугарске, на било који начин, само нам омогућите да 2019. не дочекамо без гасовода и гасних конекција“ – рекао је Вучић.(1)

Ово није било само обраћање грађанима Србије, већ и јасна порука министарки Зорани Михајловић, која се обилато и грлато, колико је могла, трудила да развије алтернативу руском гасу и минира пројекат „Јужни ток“.  Она је та која је, док је била министар енергетике, тражила алтернативна решења, причала о америчким шкриљцима који ће се прерађивати у хрватским рафинеријама и сличне глупости. На енергетску политику упорно је покушавала да утиче и кад је постала министар инфраструктуре. Једва су је изгурали, мада и сада на ту тему понекад соли по медијима. Вучић је очигледно завршио са тим бајкама и, свестан да ће бити под притиском ЕУ, одлучио се за једино практично и одрживо решењеруски гас! У оквиру тога најавио је изградњу интерконекција са Бугарском, као транзитном земљом. Бај, бај, Зорана…

И на крају, чињеница да је Србија једина земља бивше СФРЈ која учествује на овом форуму, говори да ће она бити чвориште „Новог пута свиле“ не само за Балкан, већ и за Европу и Блиски Исток. Није то последица само нашег географског положаја, већ несумњиво и руског утицаја у овом сложеном пројекту у Коме је Кина врх леденог брега.

Да, да. Руска музика прави је мелем за српске уши. Још само кад би је чешће слушали…

_____________________________________

(1) www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/vucic-pet-godina-me-ubedjuju-da-gasa-ima-a-nema-sem-iz-rusije/

28 гласовa