Драган Милашиновић

Чекајући у кинеској резиденцији на почетак билатералног сусрета са кинеским председником Си Ђипингом, Владимир Путин је угледао клавир, пришао му и засвирао. Ројтерс је ову вест, уз фотографије, одмах пренео као ексклузивну. Но, Владимиру Владимировичу није то први пут. Уме он, тако, да све пријатно изненади неким својим непосредним потезом или примедбом. Колико се сећам први пут је своје умеће на диркама приказао још децембра 2010. на једном добротворном концерту, када је отпевао песму „Блубери хилс“. Десетак месеци касније у московском позоришту нација такође је засвирао на клавиру, а придружио му се оркестар, па су му западни извештачи спочитавали да је све било „намештено“.(1) Али, није. Било је спонтано, а испало моћно.

И данас је испало моћно. Не због тога што руски председник и несумњиво најпопуларнији светски политичар данашњице уме да свира клавир. То се већ зна. Већ због тога што је тамо, у далекој Кини, одсвирао две познате руске песме: „Московски прозори“ и „Град на слободној Неви“. Реч је о деловима песама о Москви и Санкт Петерпургу из совјетског периода. (2) 

Да, руски председник и када свира клавир уме да пошаље политичку поруку. Не мора да урла, прети, држи конференције за штампу. Политику говори музиком.

А када се обраћа речима никада не говори лоше о свом народу, не почиње му свака друга реченица са „ЈА“ и никада не показује фрустрираност или емоције, већ само мир и стабилност, као демонстрацију сопствене сигурности. 

Зашто ово говорим у „Малим постизборним причама“? Не зато што се зна да би Срби највише волели да им председник буде Путин. Већ зато што је и наш следећи председник, коме је ово први мандат и прва победа у неким директним изборима, сада тамо, у Кини. И зато што мислим да увек треба учити када се човеку пружи прилика. А наш будући председник и не крије да воли да учи. Бар тако говори увек након сусрета са Ангелом Меркел…

_____________________________________

 (1) www.ceopom-istina.rs/vesti/pocheo-forum-u-pekingu/

(2) Исто

35 гласовa