Драган Милашиновић

Тачка на којој се српски народ и његова политичка елита највише разилазе јесте Русија. Елита је у потпуности под контролом западних центара моћи и ухваћена у коло њихових коруптивних механизама гура земљу и народ у одумрле “европске интеграције”. Но, народ верује у Русију и највећа је брана том процесу, упркос огромној позападној пропаганди којој је изложен од пето-октобарског пуча 2000-те. Посебно је важно што за српски народ Путинова Русија није само пријатељ и брат већ и систем очувања православних вредности. Гледајући у Русију данас Срби виде Србију сутра. 

У том смислу политички потези Москве прате се са великом пажњом и без сумње утичу на погледе обичних људи у Србији. Посебно од када је Русија појачала медијску присутност на овим просторима. Но, Русија понекад као да тога није свесна, па из ње долазе противречни сигнали који збуњују и заводе људе, што агресивна западна пропаганда вешто користи.

Последњи пример јесу председнички избори у Србији и све што се око њих дешава. Ако и прихватимо да је Вучићев пријем код Путина раније планиран и да сам по себи није био мешање у кампању, нема дилеме да је најача руска парламентарна странка “Јединствена Русија”, у лику свог заменика  секретара, Сергеја Железњака, дала недвосмислену подршку Вучићевој кандидатури. У српској јавности то је представљено као директна Путинова подршка, и готово сви српски медији имали су исти наслов “Јединствена Русија и Путин подржали кандидатуру Вучића”(1). Неки су, отишли толико далеко да су Путина представили као лидера те партије(2) и из тога извукли жељене закључке.(2) Али, Путин није лидер “Јединствене Русије”, то је Дмитриј Медведев. А, то ипак није исто, зар не?! Но, то је сигурно Вучићу донело прегршт гласова.

Када су отпочели протести зарад наводних неправилности на изборима Железњак их је, помало исхитрено, прилично оштро осудио и квалификовао као “обојене пројекте … који имају за циљ дестабилизацију…”(3). Као да је Вучић некакво невинашце. Ипак, многи су у перцепцији тих протеста полазили од његовог става као става Русије.

Али, само три дана касније, 7. априла, огласио се Александар Дугин, водећи руски филозов и геостратег православне оријентације, познат као велики пријатељ Срба и Србије. Он је, приказавши пар слика са протеста, на својим електронским налозима изнео битно другачије мишљење:  “Протести против Вучића у Србији. Није обојена револуција – него бунт српске патриотске омладине“(4). Тај став Вучићева медијска машинерија није пренела, али се за њега брзо рашчуло у Србији.

А Дугин се, такође, сматра човеком чије ставове Путин цени и уважава. И шта сада да мисли, како да се постави, просечан Србин, који заузет борбом за преживљавање нема превише времена да размишља о политичким финесама, али има потребу да верује и ослони се на гласове који долазе из братске Русије. 

Не збуњуј нас Русијо, ионако смо Вучићем већ довољно слуђени!!

_____________________________________

 (1) www.politika.rs/scc/clanak/377315/Jedinstvena-Rusija-i-Putin-podrzali-kandidaturu-Vucic

(2) www.blic.rs/vesti/politika/jedinstvena-rusija-i-putin-podrzali-kandidaturu-vucica/r7lxzsc

(3) www.informer.rs/vesti/politika/120744/PORUKA-MOSKVE-PUTIN-PODRZAO-VUCICA-Vise-nema-dileme-JEDINSTVENA-RUSIJA-predsednicku-kandidaturu-lidera-SNS

(4) www.pravda.rs/2017/04/04/mosva-reagovala-na-proteste-u-srbiji-to-je-podrivanje-suvereniteta-zemlje/

(5) srbin.info/2017/04/09/ruski-filozof-dugin-u-beogradu-protestuje-patriotska-omladina/

28 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ