Драган Милашиновић

На данашњи дан 24.03.1999. године отпочела је прва офанзивна операција НАТО-а као војске креатора униполарног света, која дејствује без одлуке Савета Безбедности ОУН, кршећи основне принципе међународног права. Коалицију од 19. западних земаља које су по нама дејствовале међународним конвенцијама забрањеним оружјем готово сви председнички кандидати у изборној утакмици 2017. називају “српским пријатељима”.

Коначна политичка одлука за напад на тадашњу СР Југославију донета је на састанку Билдеберг групе за 1998. годину, које се одржало од 14 до 17. маја, у шкотском градићу Ершир (хотел Турнбери), а непосредан повод пронађен је у тзв. “Случај Рачак”, за који се касније доказало да је класично подметање налик ономе које је Хитлер учинио пре напада на Пољску, а Хашки трибунал га је избацио као тачку оптужнице против Слободана Милошевића и припадника српских војних и безбедносних снага, који су у Хагу одговарали.

Најватренији заговорник бомбардовања био је тадашњи британски премијер Тони Блер, већ дуго пријатељ и саветник председничког кандидата Александра Вучића. 

Током трајања бомбардовања званично су покушане две копнене инвазије из правца Албаније. Прва, на Велики Петак, 9. априла 1999 године, позната као Битка на Кошарама, и друга, “Операција Стрела” отпочета 26. маја са намером да се део територије Космета заузме пре почетка разговора о миру. Ова друга трајала је до званичног окончања агресије 10. јуна, али као и прва доживела је неуспех, па је Србија у преговоре ушла као земља очуваног суверенитета и територијалног интегритета, што је и омогућило усвајање Резолуције 1244 у облику који јој тај суверенитет и гарантује. Вољом српске дипломатије, коју је тада предводио садашњи председнички кандидат, Вук Јеремић (као пулен Бориса Тадића), Србија се практично одрекла ове Резолуције и решавање проблема Косова препустила ЕУ. Резултате видимо! Ни један од председничких кандидата званично се не залаже за враћање решавања проблема Косова у УН, сходно Резолуцији 1244. која Србији гарантује суверенитет над својом јужном покрајином. 

Званична материјална штета никада није утврђена, мада су државна тела која су се тиме бавила оперисала податком од око 100 милијарди долара. Процене од 30 милијарди долара, које највише фигурирају на Западу, потекле су од  Групе Г-17, конкретно од Млађана Динкића, у преузимању власти коалиционог партнера СНС-а (Дачићева влада), а данас човека из сенке фаворита изборне утакмице Александра Вучића. Ни један од председничких кандидата не залаже се за ревизију поступка причињене штете. 

Такође, нико од председничких кандидата нема у програму побољшање статуса бораца и инвалида рата страдалих током НАТО агресије. 

Зато шта год данас председнички кандидати говорили о овом датуму не верујте им превише. А није лоше и запитати се – између кога то ми заправо бирамо…?

 

35 гласовa