Борис Степанов

23. априла у Француској ће да буде одржан први круг председничких избора. Француски медији већ сада говоре да 15 милиона бирача намерава да се уздржи од гласања. Шта више, још 10 милиона њих још није одлучило коме ће дати глас. Ако се саберу изнете бројке – то је половина од укупног броја француског изборног тела. У вези с тим је почела озбиљна борба за сваког бирача. Али победа господина Жан-Лик Меланшона у телевизијској дебати одржаној 4.априла изгледа потпуно неочекивано.

Вођа покрета „Француска која се није предала“ је преко те дебате заслужио симпатије већине гледалаца. Он је упадао у дискусију са свих 10 опонената, говорио је јасно и врло убедљиво. И практично је помрачио остале учеснике. А оно, што је највише утицало на бираче да почну да га поштују је било то, што он сматра да би будућност Француске била много боља без Европске уније. По његовом мишљењу Брисел намерно кочи социјалне и економске реформе Француске. Вођа левих је сигуран да ЕУ подстиче прекомерну експлоатацију радних људи. Остали учесници у дебати нису могли ничим да оповргну Меланжоново тврђење – они су показали само свој опрез, јер су буквално сваку реч мерили пре него је изговоре и трудили се да најважније теме заобиђу. А Емануел Макрон, који је унапред сматран за победника првог круга одлучио је да заузме одбрамбени став. Постоји мишљење и да део његових гласача може да пређе у присталице покрета „Француска која се није предала“.

Осећање за социјалну праведност и жеља да се ослободе бриселског диктата може да доведе до најнеочекиванијих резултата. Искусни полемичар Жан-Лик Меланшон је успео бирачима да покаже да је и њихова будућност, и будућност Француске у њиховим рукама. Тако да ће гласање морати да се води не само срцима, већ и главом. Можда Емануел Макрон јесте лепотан, можда има и јаку државну подршку (Оланд и његов тим га, не сакривајући то, вуку у председнике), али ће у том случају народ морати да се помири са још пет година пораста незапослености, са насиљем илегалних миграната, са чврстим диктатом Европске уније и осталим „дивотама савременог француског живота“. Рекло би се да је то Французима дозлогрдило. И зато постоји велика вероватноћа да ће и они прећи на страну харизматичних политичара Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшона. Који, за разлику од осталих, говоре истину.

4 гласa