Борис Степанов

Европски бирачи својим руководиоцима и лидерима владајућих партија наговештавају да је, када се ради о избеглицама,  време да се прекине са толеранцијом и безграничним гостопримством. Све је почело још пре неколико недеља у Шведској. Шведска краљевина је само у прошлој години прихватила 160.000 избеглица. То је по становнику више него што је у било којој земљи у Европи. Чак више него у Немачкој. У Скандинавији, у Немачкој и Аустрији мигранти често праве инциденте – неретко силују локалне жене, чак и децу. А у Шведској је адолесцент-избеглица убио социјалну радницу. Полиција почесто покушава да сакрије такве чињенице. Друштво постепено прелази на антиимигрантску реторику. Тако је Стокхолм решио да депортира половину новодошлих. А још сасвим скоро у европским главним градовима су у свечаном узбуђењу људи викали преко свих ТВ канала да „Европа не гради зидове“. Сада су почели не само да  граде зидове, већ и да се ограђују бодљикавом жицом. Сада се на границама постављају контролни пунктови, проверавају се документи и људи филтрирају. Испоставило се да је превише оних који желе социјалну помоћ, стан, посао. Утисак је такав, као да је цео Блиски Исток одлучио да у Европи поживи макар неколико година. Уз повољне услове би више милиона Сиријаца, Либијаца, Ирачана, Авганистанаца, Пакистанаца кроз неколико година могло да добије пасоше становника ЕУ. Сада у лексикону новинара Европске уније и њиховог главног ТВ канала „Евроњуз“ више не  постоји реч „избеглица“, а до скора је она понављано свакодневно, у свим медијима. Сада постоји нови термин: мигранти. Еуфорија се полако повлачи, реалност је много тужнија. Немци,  уосталом као и Швеђани, више не желе да људи друге вере, другачије традиције и сасвим другачије културе, између осталог и културе понашања, почињу да мењају уобичајени европски начин живота. Избеглице је могуће жалити, али је то боље чинити на великој даљини, а не када се милиони људи пробијају кроз врата обичних грађана и прете њиховим женама и деци. У Немачкој, на изборима за парламенте у три савезне државе десничарске снаге су се изјасниле против миграната (по новој терминологији), а по старој избеглица, и то је одобрено у парламентима сва три региона. У Саксонији-Анхалту на истоку Немачке десничарска паратија „Алтернатива за Немачку“ је добила 24,2% гласова, у западним државама – нешто мање, али исто толико значајно: у Баден-Виртембергу – 15,1%, а у Рејнланд-Пфалцу – 12,6%. У лето прошле године, када је Европи претила миграциона криза, рејтинг те партије је долазио само до нивоа од  3 – 4%. Толико невероватан скок популарности је очигледан пример да се народ у Немачкој постепено „трезни“ и да не жели више да буде под утицајем ХДС и њеног вође Ангеле Меркел. Значајно је и тој да је излазност на изборима била већа од уобичајене. Многи који су дотле игнорисали политику и нису излазили на изборе овог пута су дошли и гласали за „Алтернативу за Немачку“. Односно: за „анти-мигранте“. А још  до пре пола године само, у јесен 2015, преко 50% Немаца је подржавало политику „отворених врата за избеглице“ и њеног аутора Ангелу Меркел. Догађаји у Келну, Франкфурту и другим градовима Немачке помогли су да се мобилише протестни немачки електорат. Тако да су Немци јасно оценили своје регионалне руководиоце, али успут и госпођу Меркел. Хоћу да подвучем да је право гласа у три немачке државе – Саксонији-Анхалт, Баден-Виртембергу и Рајнланд-Пфалцу поседовало 12,7 милиона становника, што је близу петине укупног броја бирача. И још – од поделе снага у државама зависи састав бундесрата – представничког тела савезних земаља Савезне Републике Немачке које може било када да блокира ову или ону иницијативу владе. Ето тако. Меркел сада има живу опозицију коју су на власт довеле избеглице (тај термин се сада у Европи не користи скоро наредбодавно). Уколико мигранти (нови, политички коректан назив за избеглице) у следећих годину – две   наставе да јуришају на Европу, посебно на Немачку, „Алтернатива за Немачку“ ће без икакве сумње збрисати све старе партије и доћи на чело земље. Таква варијанта не сме да се искључи.

22 гласa