Борис Степанов

Сваког дана у Француској се појављују све нове и нове публикације којима се разоткрива ово или оно. И сваког дана се надмашује рекорд претходног. Левичарски медији, а у Француској су они у већини, из све снаге се труде, и отворено подржавају, „вансистемског“ кандидата Емануела Макрона. Са свим осталим расправа је врло сурова. Циљ левичарске штампе је, природно, „републиканац“ Франсуа Фијон. Координисана кампања уништавања екс-премијера даје резултате. Он је брзо изгубио доскорашњу предност фаворита у трци, и пропустио је испред себе свог главног супарника Макрона. Пошто су тако добили битку против „републиканаца“, новинари су се дохватили владајуће Социјалистичке партије и натерали првог човека Министарства унутрашњих послова Француске Брино ле Руа да напусти своје место.

Француски естаблишмент је одавно схватио да су новинари врло значајни за друштво и да лични живот свих политичара проучавају буквално скоро као под микроскопом. Жртве компромитујућих материјала су у своје време били и француски председници Жорж Помпиду 1969.године и Валери Жискар д’Естен 1981. Сада се у Француској често присећају да је један од главних заговорника Јулске револуције из 1830.године, у којој је либерална буржуазија освојила могућност да утиче на ситуацију у земљи, био главни уредник новина „Насионал“ Адолф Луј Тјер који је затим постао један од најзначајнијих француских политичара. Отада се Француска и прибојева новинара.

Како се прича, тих дана је у Петој Републици, да би се добила главна улазница за Јелисејску палату, морао да се има јак и професионалан тим врло добро плаћених новинара. Они би се извукли из сопствене коже како би пронашли одговарајућа документа за сваког кандидата. Затреба ли материјал за компромитовање Емануела Макрона – они ће га пронаћи, без бриге. Само је питање цене и квалитета. За сада су новине „Л-Монд“ и „Уе Франс“ само благо боцнуле господина Макрона причом да је он добио 380 хиљада евра од рекламне компаније „Ава“ за организовање пута у Лас Вегас у јануару 2016.године. Тамо је одржавана изложба електронике. Макрон је у то време био министар економије. Наравно, све је рађено без објаве тендера, а то је у супротности са антимонополским законом Француске. Без имало сумње Емануел Макрон је изјавио да он није знао ништа о детаљима организације пута у САД. Као, мислио је да све плаћа земља – домаћин.

Јасно је да је ударац по Макрону био тек овлаш. Али Фијон и остали добијају како ко стигне. До председничких избора остаје још мало времена. Компромитујући материјали се избацују са утрострученом енергијом. Најважније је да се утиче на бирача који нема времена да размишља ко је у праву, а ко је заиста крив. Французи су навикнути да читају само звучне наслове и на њих они реагују, а све остало се никога не тиче.

8 гласовa