Ненад Антонијевић, историчар-виши кустос Музеја Жртава геноцида

Наводни повод за агресију: спречавање хуманитарне катастрофе косовских Албанаца

Директни повод: 15. јануара 1999. у селу Рачак, у сукобу припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и припадника тзв. Ослободилачке Војске Косова (ОВК) убијено је 45 терориста, што је од стране косовских Албанаца и шефа мисије ОЕБС-а генерала Вилијама Вокера, представљено као „масакр недужних албански цивила“!

Узрок (дугорочни циљ и намера САД и НАТО савеза): отцепљење Аутономне Покрајине Косово и Метохија од Републике Србије и стварање независне државе Косово (Косово је прогласило независност 17. фебруара 2008. године)

Напад су извршиле државе НАТО пакта предвођене САД и Великом Британијом без одобрења Савета безбедности (СБ) Организације Уједињених Нација (ОУН), чиме је прекршено међународно ратно право.

Влада Савезне Републике Југославије је 23. марта 1999. увела стање непосредне ратне опасности, а 24. марта након почетка бомбардовања НАТО ратно стање.

24. МАРТ 1999.

  

НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута. Бомбардовано је подручје Косова и Метохије.

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.50 када је страдао војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.

Прва жртва првога дана био је 21-годишни Саша Стајић, млади војник из Београда, који је страдао на стражи у кругу даниловградске касарне „Милован Шарановић”.

Прве ноћи бомбардовања СР Југославије од стране НАТО авијације у 24. и 25. марта 1999. године у серији напада на подручју насеља Батајница, гађан је војни аеродром. Једна експлозија је регистрована у региону Раље, 30 километара поред Београда. Три детонације су забележене у околини планине Авала. Погођена је радарска станица у Раковици. Оштећене су три школске зграде. Оштећен је испољни зид манастира Раковица.

 

ПОВОД ЗА БОМБАРДОВАЊЕ – СЛУЧАЈ „РАЧАК“

Оружани сукоб између српске полиције и побуњених Албанаца током акције полиције 15. јануара 1999. године у селу Рачак (општина ШтимљеКосово и МетохијаСрбија).

Контроверзност дешавањима у Рачку дају још увек супротстављени ставови као и различити закључци обдукција, контрадикторне и пристрасне информације у медијима и проистекле значајне политичке последице.

О акцији српске полиције постоје ставови, с једне стране превасходно засновани на изјавама Вилијама Вокера, у то време шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС, да је српска полиција, уз подршку војске, извршила масакр над недужним цивилима албанске националности.

Другу групу чине ставови о томе да је то била легитимна антитерористичка акција полиције против наоружаних припадника ОВК која је политички искоришћена као повод да се исконструишу наводи о масакру цивила у циљу стварања легитимитета за НАТО бомбардовање СРЈ.

Случај “Рачак” је изазвао велико интересовање како у масовним медијима, тако и у стручној јавности. Његове импликације су биле бројне, а последице тумачења тог догађаја разноврсне, па чак и веома тешке по Југославију и Србију, јер је „истина“ наметнута од стране ОЕБС-а и међународних чинилаца, била оптужујућа по легалне органе државе Србије, а пре свега припаднике МУП-а Србије, за које се тврдило да су масовно ликвидирали ненаоружане албанске цивиле.

Криминалистичка и кривичнопроцесна анализа догађаја у Рачку доказује да већина погинулих Албанаца нису били ненаоружани цивили, већ припадници тзв. ОВК, односно лица која су у сукобу са полицијом употребљавала ватрено оружје.

Према извештају Данице Маринковић, истражног судије која је извршила увиђај, пронађено је и заплењено од стране убијених „недужних албанских цивила”: 1 митраљез калибра 12,7 мм, 1 митраљез калибра 7,9 мм, 36 аутоматских пушака, 2 снајперске пушке, 5 ручних бацача, 12 мина и 1 ручни бацач, 12 ручних бомби, 7.282 комада муниције различитог калибра.

 

6 гласовa