Борис Степанов

У неколико последњих месеци руководства Прибалтичких држава (Литваније, Латвије и Естоније)  са манијакалном упорношћу моле штаб НАТО-а у Бриселу да их заштити од „руске претње“.  Том хору оних који моле недавно се придружила и Пољска. Варшава покушава да игра на антируску карту. На сваком кораку јој се привиђа  да суседи са истока могу већ за неколико дана да  окупирају прибалтичке земље и Пољаке и да им одузму демократске вредности за које су се ови толико дуго борили. Свима је јасно да се те земље, које се граниче са Русијом, у ствари играју ватром. Стварну претњу нико није осетио.

Али постоји команда из Пентагона која виче по читавој Европи  о претњи са Истока – резултат је размештање елемената за ПРО у Пољској (у најскорије време) и ротационо присуство НАТО-а у Прибалтичким државама. Толико људи и технике на границама Русије није било, па – у последњих 75 година.

Расту снаге Алијансе на копну, на мору, на небу.

Амерички аналитичари су већ упоредили садашње понашање НАТО-а са Карибском кризом из 1962.године. Тада Џон Кенеди замало није започео атомски рат због Кубе. Никита Сергејевич Хрушчов је успео да охлади борбени занос америчког председника. Истина, совјетске ракете су се тада нашле на 90 миља од САД, а сада НАТО поставља ПРО да дежура на два корака од Москве. Тада је конфронтација постојала између Кремља и Беле куће, конкретније – између Кенедија и Хрушчова. Сада у геополитичкој конфронтацији има неколико тачака: Балтичке земље, Турска, Сирија.

Пентагон упорно ствара нове бајке и упорно се бави војном пропагандом. Алијансу не интересује безбедност Пољака, становника Балтичких земаља, Румуна. То је свима још одавно јасно. Пентагону треба добит, јер што је више наруџбина нове технике – то је војно-индустријска грана САД богатија. А успут понека наруџбина може да се пребаци и Немачкој, Великој Британији и другим земљама Алијансе. Одавно се у САД ради по принципу „најбољи начин да се формира своје тржиште  је да се одузме туђе и да се натера да купује један-једини производ – амерички“. Ради се о фантастичној добити – не о милијардама, већ о билионима долара. Баш зато у Варшави, Талину, Риги и Вилнусу политичари траже да их заштите од Руса. Што више вичу то ће више новца сви да зараде. Наравно, и Пољаци ће добити понеку пару, на више не треба ни да сањају.

У Вашингтону играју на „пољску и прибалтичку карту“,  своје ташне ће да набију новим војним наруџбинама и срећно ће да забораве своје младе партнере. Уосталом – коме ће они за годину – две и да затребају?

12 гласa