Борис Степанов

У Берлину не знају где да нађу новац како би закрпили огромне рупе у буџету Европске уније за следеће три године. После изласка Магловитог Албиона Европској унији недостаје јако много новца. Прво су покушали да минус од 100 милијарди евра припишу Лондону, али је мудра Тереза Меј ангажовала најбоље правнике који су брзо објаснили европским чиновницима да такав дуг неће да плате. Постоје закони, одавно постављени, који још увек важе. Истина, Брисел и Берлин још нису изгубили наду да ће од поданика Њеног Величанства, а тачније – од британске владе – успети да измаме макар део новца који им је потребан. Али, обрни – окрени, чиновници Ангеле Меркел из немачког министарства економије су успели да на 8 страница направе извештај како да се смањи финансијска помоћ неким земљама ЕУ.

А те земље се у помоћ итекако надају. Spiegel Online је сазнао да немачко руководство предлаже да се величина дотација одређује у зависности од лојалности „принципима демократије“. Оне земље које дотира Европска унија морају Бриселу да доказују своју приврженост „принципима демократије“, а ови ће тако доказану „лојалност“ врло пажљиво анализирати и тек после тога испостављати „потребни чек“.

Уколико ова или она држава не прође „дисциплинску контролу“ казна ће бити врло оштра – престанак дотирања и – сналазите се како знате ако већ нећете да марширате заједно са осталима уз бравурозну музику диригената из Европске уније.

Најнепослушније чланице ЕУ – Мађарска и Пољска – имају десно-конзервативне владе које се одавно конфронтирају са Туском, Јункером и Ангелом Меркел. Виктору Орбану и Беати Шидло су већ показани жути картони и ако они то не схвате како треба могу да добију и црвени. У фудбалу би то било да играч напушта трен, али Орбана и Шидло не можеш да склониш тако лако. Њих су, ипак, изабрали њихови суграђани. Мада би могла да се на Мађарску и Пољску набаци финансијска омча и да се она полако-полако стеже све док дотичне особе не дођу себи и не обнове „принципе демократије“ и лојалности које је осмислио штаб Европске уније у белгијском главном граду.

Главни донори Европске уније су Немачка, Француска, Италија, Шведска, Данска и низ других земаља. Оне не желе да новац бацају узалуд. С Будимпештом и Варшавом могу да буду отворени – увешће им санкције и наговестити им да у било ком тренутку могу да их прецртају из списка оних који добијају финансијску помоћ ЕУ. Без обзира на то, Варшава улаже сваке године 10 милијарди евра, а Мађарска око 5 милијарди. И тако сваке године. Односно, Мађари и Пољаци живе на терет Немачке и других богатих земаља ЕУ, али неће да им се покоре. Јер обично музику плаћа онај ко наручи песму. Али је обавезно да учесници или играју уз њу, или певају заједно са оркестром. А ако ниси у стању да певаш и да играш – можеш на себе да пљунеш. Бар тако размишљају чиновници из Брисела и Берлина. Могу се разумети. Јер у ЕУ сви морају да размишљају на исти начин, јер то иначе не би била ЕУ, већ клуб донора и примаоца дотација.

4 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ