Готово као по команди, на једну изјаву председника Србије, Томислава Николића, оштро су реаговали Демократска странка, Социјалдемократска странка, Лига социјалдемократа Војводине и још неколико појединаца и невладиних организација. Николић је најаву тужиоца за ратне злочине да ће уследити истрага против начелника генералштаба Диковића, прокоментарисао речима како „треба да размисли шта он копа по Србији“. Први је на ово реаговао Ненад Чанак, оценивши да то „представља грубо мешање у рад правосуђа“, додавши у свом стилу да је „већ превелика срамота за ову земљу што је дочекала да четнички војвода на Дан државности уручује орден професорки Смиљи Аврамов“. Не треба ни сумњати да ће се на ову тему расправа наставити. Тужилац за ратне злочине је годинама постављан на миг америчке амбасаде у Београду, па ће га сасвим сигурно бранити сви амерички клијенти у српској политици. Имало би ту места и за тумачење како се ради о недозвољеном мешању у рад правосудних органа, да су се критичари Томислава Николића доследно залагали за независност правосуђа.

Међутим, они су на испиту пали. Јер, када је Томислав Николић поводом захтева за оцену уставности Бриселског споразума писао председнику Уставног суда, очекујући од њега да доношење пресуде што је могуће дуже одложи, нису устали да бране независност правосуђа и недозвољено мешање председника државе у рад правосудних органа. Смешно и закаснело образложење Уставног суда како Бриселски споразум није правни, већ „политички акт“, такође има везе са притиском којем је суд био изложен. Амерички клијенти на ово нису реаговали, пошто то није било у америчком интересу. Бриселски споразум се морао „прогурати“ без обзира на Устав и законски поредак Републике Србије. Зато и овај њихов покушај треба тумачити као покушај заштите америчких интереса, који су пуно уложили у Специјално тужилаштво за ратне злочине, а мање као борбу за независност правосудне гране власти.

1 глас