Борис Степанов

Норвешка се сматра за једну од најбогатијих земаља Европе. Основни део прихода у Норвешкој је од продаје нафте, природног гаса и добити од камате за штедњу. Високи животни стандард становништва је направио бајку о користима  имиграције.

Ипак, недавно се испоставило да уколико садашњи темпо прихвата избеглица и миграната не буде промењен, становништво те краљевине ће кроз 83 године порасти са 5,3 милиона људи на 8,5 милиона. До тада  ће се учешће дошљака из Азије и Африке попети три пута. А што више миграната – то више новца ће се трошити на њих. Просечан Норвежанин ће до 2060.године губити од сировинских добити државе 47.000 круна (око 5000 евра), а до краја овог века  72.000 круна, тј. око 7.000 евра. Јасно је да мигранти (њих су почели да називају „нови Норвежани“ или „нестароседелачко становништво“) имају ниску квалификацију, да су им плате мање и да плаћају мање дажбина него што добијају од државе као социјалну помоћ.

А већ кроз осам година Норвежани – староседеоци ће морати да плаћају за дажбине хиљаду евра више. Све то ће да се дугорочно одрази на стабилност буџета земље. Власти јако дуго нису о  томе хтеле да говоре. Није им дозвољавала толерантност, али – све има границе. Сарадници истраживачког одељења Централног статистичког бироа (ЦСБ) Норвешке су припремили извештај о утицају имиграције на стандард Норвежана. Ту су јасно наведени подаци   о томе да мигранти кваре живот земље.

Али директор ЦСБ Кристин Мејер је из политичких разлога спречила његово објављивање. Шта више, она је покушавала да казни ауторе и расформирала је истраживачко одељење. Шта Норвешку чека кроз 83 године госпођа Мејер је строго забранила да се говори. Али  мачку у џаку не можеш д сакријеш.

Шокантни подаци су процурели и Норвежани су их сазнали, и сада треба да се размишља како даље да се живи – са имигрантима или без њих. Директорка ЦСБ је свој положај напустила, али то никако неће моћи да спаси земљу од нове најезде избеглица који се на све начине, било легално, било другачије, пробијају у Норвешку. У њој може да се живи добро, много боље него у њиховој отаџбини, у Африци или Азији. Може да се догоди да крајем овог века сваки трећи становник Норвешке буде друге боје коже, другог менталног склада, друге религије. А плаћаће за то само они, чији су преци одувек, вековима  живели у Норвешкој. Ето таква је то прича – интересантна и поучна. Претпоставља се да  над тим питањем не треба да се замисли само Норвешка, већ и  друге скандинавске земље.

3 гласa