Златко Богатиновски

Писао сам пре непуних месец дана о новом почетку Сиризе. Јучерашњи ванредни избори (20.09.) у Грчкој су то моје писање и предвиђање потврдили. После зимске, десила се и јесења победа Сиризе и Алексиса Ципраса. Левица је на изборима у Грчкој победила ове године по други пут. Једном на редовним а други пут на ванредним изборима, у земљи у којој је скоро све постало ванредно, чак на ивици урушавања државе на свим нивоима.

Да подсетим, за неке очекивано, за већину неочекивано, тек тадашњи грчки Премијер Алексис Ципрас је 20. августа поднео оставку чиме је „пала“ и његова, тада једина у Европи, левичарска Влада.

Десничари широм те исте Европе су једва дочекали његову оставку, са атрибутима да је „издајник“, због непоштовања одлука референдума на коме је грчки народ рекао „не“ мерама штедње, да је Сириза „НАТО левица“, итд.

Рекох тад, тј. написах да грчка партија шаха сигурно није при крају. Грци су били на потезу и бирали који рискантан маневар да покрену, да би заваравши противника, победили уз неизбежну жртву. Жртва је била краткотрајна, мање од месец дана без власти, али сврсисходна. Препознало се ко је на којој страни, ко је доследан, и добио се поприлично озбиљан одговор на питање да ли Грци могу и ХОЋЕ да наставе борбу против финансијске немани која им прождире државу.

Ципрас је оставком, која се показала као вешти маневар, а не пораз, добио тих преко потребних месец дана за опоравак, прегруписавање снага, и ковање нових планова за наставак неравноправне борбе са европском и светском финансијском олигархијом.

Избори у Шпанији су све ближи и ближи, победа Подемоса врло извесна, а са њом и очигледне промене у веома важној чланици ЕУ које у најави сеју озбиљан страх међу бриселском бирократијом и финансијском елитом, и прете да детаљно уздрмају ЕУ и свет.

Успут се десило и „чудо“ у Великој Британији, да је нови председник најјаче британске опозиционе партије, Лабуристичке партије, значи нови шеф опозиције и друге највеће партије у држави, постао Џереми Корбин, један од најрадикалнијих левичарских лидера које је Британија имала у протеклих 30 година. Тиме су се појавили нови хоризонти за европску левицу, самим тим и за Сиризу, и Ципраса.

У Грчкој, пред ванредне изборе, ни Ципрас, ни Сириза нису имали ни алтернативу ни достојног супарника, што су јучерашњи резултати и показали, упркос наизглед малој бројчаној разлици са Меимаракисовом Новом демократијом.

Дакле, Сириза jе освоjила 35,52 одсто гласова (5-6% више од предизборних предвиђања), док jе конзервативна Нова демократиjа добила 28,19 одсто подршке бирача, што значи да ће левичарска Сириза освоjити 145 посланичких места (недовољно за већину), а десноцентристичка Нова демократиjа 75, у скупштини коjа броjи 300 посланика.

Независни Грци и њихов лидер Панос Каменос, који су били млађи партнер Сиризе у претходној влади, су добили 3,7 одсто гласова и према тим проjекциjама, освајају 10 места у парламенту, што тим двема странкама поново омогућује да формираjу владу, јер омогућују Сиризи тесну већину у парламенту.

Иначе, на трећем месту је крајње десничарска Златна Зора (Хриси Авги) са 7,05%, на четвртом месту је ПАСОК са 6,4%, на петом Комунистичка партија Грчке са 5,4%, шеста је популистичка партија Потами (Река) са 3,97 одсто, а Народно јединство (Лаики енотита, које су формирали бивши посланици Сиризе на челу са Панајотисом Лафазанисом) је добило 3,7 одсто.

У Грчкој се, да подсетим, улази у парламент са 3 одсто гласова.

Пре месец дана сам рекао, тј. написао да ће Сириза на ванредним изборима да оствари још већу победу него на редовним изборима и на историјском референдуму, и то се десило.

Ако се победи три пута у једној години (редовни и ванредни избори, и референдум), упркос претњама и уценама ЕУропских лихвара, и поготово расцепу унутар покрета, онда је ова победа Сиризе сигурно највећа победа ове године, чиме почиње нови почетак за – нову Сиризу.

Грчка у року од три дана добија нову Владу.

14 гласa