Једна од најбурнијих реакција на пресуду о „рехабилитацији“ Драже Михаиловића дошла је од стране шефа српске дипломатије и председника Социјалистичке партије Србије. Ивица Дачић је констатовао да ће оваква одлука само продубити старе поделе. По старој комунистичкој матрици, Михаиловић је злочинац, сарадник окупатора и петоколонаш. Треба посебно додати, такву историјску слику су наместили ЈУГОСЛОВЕНСКИ комунисти. Једноставно, требало је из сваког народа бивше СФРЈ „означити“ по једног квинслинга и тако подвући да је отпадника било свуда. Нису само усташе чиниле злочине! Међутим, поредити Дражу и Павелића је немогуће. На крају, вођа четничког покрета је одликован од стране САД. Његова улога у спашавању америчких и британских војних пилота је огромна. До 1944. чак је стално био на вези са британским обавештајним структурама. То је престало тек после Јалте и Техерана, а Черчил је образложио како су Титови партизани „борбенији“. Ипак, за став Ивице Дачића је важно нешто друго. Како је могуће да му сметају наводни „злочини“ Драже Михаиловића од пре седам и по деценија, а да му не сметају злочини Хашима Тачија од пре неколико година? Ако је толико принципијелан у осуди злочина, зашто му је најбољи пријатељ постао трговац органима из Приштине? Да ли је Дачић свестан да својим понашањем не доприноси смиривању ситуације, већ само узрокује нове поделе и напетости у нашем друштву? Како то да му сметају поделе које узрокују догађаји из Другог светског рата, а не сметају му поделе које узрокује он у данашњој Србији? Политика је ствар начела и према овим питањима би се Дачић такође требао поставити начелно. Или, нека у проценама ових одлука крене од себе. Ко зна, можда ће због овога што данас чини и њему неко за пар година судити, па га за пар деценија опет неко други рехабилитовати.

8 гласовa