Борис Степанов

Барак Обама је баш необичан човек. Највероватније је да до сада нико од председника САД није, када путује у иностранство, водио толико својих блиских рођака,  као Обама који је, осим жене и две ћерке, на Кубу повео и своју маму, а успут и ташту. Очигледно је одлучио да на рачун пореских обвезника својим најближим покаже Латинску Америку. Американци се нешто много не буне, нема везе, нека домаћин Беле куће пре  него што оде са досадашње дужности обрадује своју породицу. Када ће му се опет пружити тако добра прилика? Наравно, није Обама могао да  пред сам крај свог председниковања пропусти могућност да посети Острво слободе. Па он је добитник Нобелове награде за мир и, на крају крајева, треба Кубанцима да покаже  да је награду добио заслужено. А најважније је да је требало да се призна грешка америчке спољне политике. Он је то отворено изјавио када је говорио народу Кубе: „Оно што су радиле САД  није било како треба. Ми морамо да будемо храбри како бисмо то признали. Политика изолације,  измишљена у време хладног рата, има мало смисла у 21.веку. Ембарго је народу Кубе донео само штету, није му помогао“.

Наравно да ће Американци кад год затреба  наћи оправдање за своје поступке. Али –  први човек Беле куће није успео да стигне до Сједињених Држава, а Фидел Кастро је већ у новинама „Granma“ објавио материјал који је назвао „Брат Обама“. Команданте Фидел је Обамине речи са иронијом назвао „медене“. „Могао је да нас удари инфаркт док смо слушали председника САД“, – пише Кастро и скреће пажњу на непријатељско поступање америчких власти према Куби у последњих 60 година. По његовим речима – Кубанци ће се снаћи и без помоћи САД.

„Не треба гајити илузије да  ће наш благи и самопрегорни народ да одбаци своју славу и своја права… Ми смо способни да сами производимо и храну и материјална добра која су нам потребна… Поклони империје нам не требају“, – подвукао је Команданте. (Погл. ria.ru/world/20160328/1398660336.html#ixzz44DpkzEB7).

Природно је да су западни аналитичари Обамину посету Куби и Аргентини назвали не само рекламно-демонстративном, већ и рационалном. Вашингтон јако жели да обнови  свој приметно ослабели утицај у  Јужној  Америци. Последњих деценија САД су се бавиле Блиским Истоком, Авганистаном и тамо протурале своје „демократске пројекте“, не жалећи за то милијарде долара. А до чега је то довело? До грађанских ратова, трагедија са избеглицама и стотинама  хиљада убијених људи. То су јадни резултати спољне политике Барака Обаме и његових претходника. Сада је дошло време да се из Латинске Америке истисну конкуренти и супарници (ЕУ, НР Кина). За почетак  –  у Аргентини, где је на власти нови председник Маурисио Макри. Он је направио тако богат и луксузан пријем и тако је дирнуо домаћина Беле куће да је овај одиграо аргентински танго. Било је јасно да нико од Обаме није очекивао нешто такво. А Обама је очигледно   био толико задовољан потписаним споразумима да је одлучио да свету покаже да амерички   политичари знају  добро  да  играју чак и тако сложену игру каква је аргентински танго. У Белој кући је постојао саксофониста Бил Клинтон, сада је тамо играч Барак Обама, а њега на гитари може  да прати државни секретар Џон Кери. Па он по читавом свет у свом пртљагу носи свој вољени инструмент како би после компликованих преговора могао да се опусти. Јер музика смирује – гитара, танго и слично.  А најважније је да свет види да у Вашингтону постоје и добри момци који са себе збацују маске политичара и  на извесно време се претварају у  обичне људе којима није туђе ништа што је људско. Истина, на врло кратко време.

19 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ