Оправдано заокупљена тренутним недаћама као што је пад хеликоптера или најављени долазак Хашима Тачија у Београд, српска јавност често не примећује наизглед споредне ствари које јој се подмећу на другим странама. Једно од тих наизглед споредних, а у ствари веома важних па чак и суштинских питања, јесте могуће додељивање деце на усвајање особама које се изражавају као сексуалне мањине, а што је најављено предлогом закона о родној равноправности. Правни и социолошки стручњаци листом су устали против таквог решења, али су, као и много пута до сада, њихови гласови далеко слабији него што је то утицај медија и државних институција, који су се, очекивано, сврстали на супротну страну. Један од последњих примера тог сврставања је прилог Радио-телевизије Србије од четвртка, 16. априла, у којем се разматра управо најављена могућност усвајања деце од стране лица другачије сексуалне оријентације (ЛГБТ). У том прилогу је практично изједначен врло агресиван став активисткиње „Лабриса“, једне од организација која годинама уназад отимају монопол на ЛГБТ питања, са смушеним и недореченим ставом заштитника грађана Саше Јанковића, који је практично само понављао да Србија као друштво још није спремна за такве мере (што имплицира да би у некој достижној будућности ипак могла да постане спремна). Ипак је у целом прилогу најзлонамернија била наводна анкета спроведена на улицама Београда. Питање је овако било формулисано: „Да ли је наше друштво, већ преосетљиво на геј бракове, спремно на то да ЛГБТ особа усвоји дете?“ Уследила су само три одговора. Прва анкетирана Београђанка рекла је „што да не“, и додала да сматра да „чак шта више они некада могу да буду и бољи родитељи“ (нејасно је како је уопште могла да дође до таквог закључка), док је друга, студенткиња Учитељског факултета, била против такве иницијативе зато што би усвојено дете било оштећено. А онда је уследио неименовани Шпанаца, који је на солидном српском језику, док је шетао бебу у колицима, западњачки надмено поручио Србима да „треба још мало време да отворите главу“ пошто у његовој Шпанији ЛГБТ особе могу да усвајају децу без икаквих проблема. Анкета је тако јасно оставила утисак да је противљење овој инацијативи нешто ретроградно, чему се чак ни сами грађани не противе превише већ су равноправно подељени на оне који су за и оне који нису.

Наравно, то је сасвим супротно од стварног расположења становника Србије, који су убедљивом већином против додељивања деце на усвајање ЛГБТ особама. Али, ако са емитовањем овако подметнутих пропагандних прилога на националној телевизији буде наставило, јавно мњење ће убрзо постати слуђено, што смо све већ видели на безброј других питања и друштвених тема. А онда ће мера којој се већина снажно противи, бити усвојена и спроведена практично без отпора, и Србија ће, као и толико пута у овом веку, сама себе довести пред свршен чин.

4 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ