ФСК

Сви који воле слободу и независност, широм света, већ су напамет научили како се каже „НЕ“ на грчком. Не морају да буду ни „левичари“, ни „десничари“ – а и не треба више да играју ту игру вештачке поделе становништва коју контролишу управо они којима су Грци послали негативан одговор – не морају да буду ни стварна или самозвана „авангарда“, не морају да буду ништа, осим нормални људи.

Јер, ко нормалан, са и мало срца и душе, може да буде на страни банкара и њихових савезника или службеника, на страни оних који редовно социјализују своје губитке а приватизују искључиво своје добитке, који ће радије да пусте људе да масовно умиру од глади или се разбољевају од немаштине, него што ће се одрећи летњиковца на неком егзотичном острву, трећег Ролс-Ројса, редовних терапија за „подмлађивање“, који ће радије да дестабилизују целе државе и регионе него што ће се одрећи потраживања према онима за које су унапред знали да неће моћи да их врате? Како то да „касино капитализам“ не прихвата могућност губитка, већ само добитка? Где уопште постоји такав касино?

Уосталом, како нас подсећа и сама Црква, дужничко или било какво друго ропство људима, а не Богу, је још од давнина имало свој рок трајања:

„У књизи Поновљених закона (нпр. 5. Мој 15,1) спомињу се године опроштаја, које заправо представљају не само опроштај него дане и године светковине када се поново успоставља равнотежа између Бога и људи, и то ни мање ни више него управо, довођењем свега кроз праштање у нови – „слободни“ поредак. Тада су се и робови ослобађали, тада су се све врсте дугова праштале. Тада је наступала права и пуна радост због година јубилеја“.[i]

Другим речима, они који би да стисну Грчку док из ње не исцеде и последње животне сокове и њене садашње и будуће генерације осуде на трајно ропство – једноставно нису ни морални ни прихватљиви. Ни један човек, а поготово не држава, банка или корпорација, нема право да полаже трајна права на слободу било ког човека.

Да ли то значи да све дугове треба праштати? Уместо одговора, ево цитата из Јеванђеља по Луки:

„И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грешницима дају у зајам да добију опет онолико. Него љубите непријатеље своје и чините добро и дајте у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив“.

А сад вреди размислити још једном о томе зашто данашњим амбициозним „господарима универзума“ са Вол стрита или из лондонског Ситија – осим оних који би да се ослободе ропства, толико смета хришћанство, и свака вера која се држи сличних постулата. Парафразирајући чика Јову Змаја, ако добро размислимо, казаће нам се само…

[i] www.eparhija-sremska.rs/novosti/dani-jubileja-dani-saborovanja/

Прочитај без интернета:
7 гласовa