Велимир Гајић

Аутор текста који читате објавио је више текстова на овом сајту о животу и делу надбискупа загребачког Алојзија Степинца, његовој улози у Независној Држави Хрватској и његовом дневнику као веома драгоценом извору за разјашњењу бројних недоумица. („Још мало о разговорима о надбискупу Алојзију Степинцу“, 9. фебруар 2017). У међувремену, још се нису ни слегле расправе о разговорима представника Хрватских бискупских конференција и Српске православне цркве о животу и дело надбискупа Степинца, ми Срби добили смо нову тему за још једну поделу: папа у Србији! Наиме, сви медији у Србији објавили су вест о разговорима Александра Вучића, председника Србије и надбискупа Лучана Суријанија, папског нунција у Београду. Нунције је, како преносе медији, Вучићу пренео папин позив да посети Ватикан, „као и папину искрену жељу да се створе услови да посети Србију“.

Има индиција да су се одређени високи политички кругови у Србији утицали на ток и закључке мешовите српскоправославно-хрватскокатоличке комисије о надбискупу Степинцу тако што нису дозволили никакво заоштравање са Хрватском. Та чињеница добија на снази ових дана када Колинда Грабар Китаровић позива Александра Вучића у посету Загребу.

На дан (9. септембар) када је Српска православна црква молитвено обележила дан Светих јасеновачких мученика литургијом у манастиру у истоименом селу и њени архијереји заједно са архијерејима Руске и Чешке православне цркве на гробишту некадашњег концентрационог логора из времена Независне Државе Хрватске одслужили пригодну службу, некако истовремено у Београду уприличен је сусрет папског нунција и председника Србије. Сви медији у Србији објавили су вест о поменутом сусрету али ниједан о збивањима у Јасеновцу! Чак ни званични портал Српске православне цркве!

Да се подсетимо: бивши председник Србије својевремено је позвао папу да посети Србију. Мада је тешко закључити да ли је он то учинио у сагласности са архијерејима Српске православне цркве, и то се може поставити као питање и овом приликом. Познавајући досадашњу праксу Александра Вучића у многим сегментима власти, није тешко закључити шта ће он предузети у припреми одговора папи. Имајући у виду да је велика већина архијереја била против било каквих разговора са Хрватима о надбискупу Степинцу, може се са сигурношћу казати да је и о овом случају велика већина архијереја против позива папи. Један део архијереја сматра да би папа пре доласка у Београд требало да посети Јасеновац, нарочито после прошлогодишњег боравка васељенског патријарха Вартоломеја. Постоји, додуше, неколико архијереја који немају ништа против папиног доласка.

Политички властодршци у Србији и њихови повереници и симпатизери у Српској Патријаршији не слушају ни глас народа нити поруке од Руске православне цркве. Превиђају да је Москва „Трећи Рим“, да се поглавар Руске православне цркве сусрео са папом на Куби. То је порука свим православним помесним Црквама да у својим општењима са Ватиканом имају у виду да су оне све мале да би самостално разговарале са папом.

Нама Србима остаје нада је ту поруку најбоље примио баш папа Франческо па да је његов позив плод нечега сасвим другог.

Убеђен сам, мада бих волео да се варам, да долазак папин у Србију представља само један од домаћих задатака колонијалних господара предатих својим послушницима у Београду, управо онако како се приводи крају прича са Косовом и Метохијом.

5 гласовa