Борис Степанов

Дуги председнички маратон у Аустрији победу је донео Александу ван дер Белену. Бивши лидер „Партије зелених“ је из трећег пута успео да сакупи 53% гласова. Кандидат крајње деснице, „Аустријске партије слободе“ Норберт Хофер је сакупио око 46%. Међутим, ма колико изгледало чудно, у Аустрији је поновљен парадокс Хилари Клинтон. Социолози су јој давали победу у трци са Трампом и она је још буквално уочи 8.новембра себе већ проглашавала за победника. Норберт Хофер је у социолошким пребројавањима такође био међу лидерима. У Бечу су они који подржавају шефа „Аустријске партије слободе“ још трећег децембра били спремни на победу и већ је припреман празнични банкет. Али – бирачи су покварили славље. Гласање је, како је познато, трајало преко 8 месеци. Први круг је одржан у мају и ту је са великом разликом победио бивши авио-механичар господин Хофер. У другом кругу је победио Александар ван дер Белен и тако се са минималном разликом од 0,6% реванширао Хоферу. Почеле су дуге расправе после којих је аустријски суд други круг избора прогласио за неважећи. Почеле су припреме за поновне изборе у октобру, а затим се испоставило да има неисправних гласачких листића.

Земља је живела без председника 8 месеци.

Већ је свима дозлогрдила аустријска прича о изборима. Детективски серијал. Први наставак, други наставак. Дошли смо до трећег круга, или ако вам се више свиђа – до трећег наставка. Хофер је обећао да ће, уколико победи, организовати референдум о чланству Аустрије у ЕУ. Истина, он је то рекао желећи да се схвати да ће то учинити обавезно, уколико Брисел настави процес евроинтеграција. Сакупили су у ЕУ толики број малих сиромашних источних Европљана (Бугари, Хрвати, Румуни) па још хоће да под исти кров стрпају и Албанце, Црногорце, Босанце и тако даље, народе који су већ доведени до просјачког штапа. То је разбеснело Беч. И тако су се у Аустрију већ пребацили сви балкански просјаци и мољакала. Они више не могу између себе да поделе „најисплативије“ туристичке маршруте. Једном речју, Хофер се залагао против евроинтеграција и незаконите миграције.

Читава Европа одавно зна да је стандард у Аустрији већи него у било којој европској земљи. Па су сви они који неће у својој отаџбини да живе нормално и да у њој раде помислили да би било згодно да неколико година поживе уз велику социјалну помоћ. Хофера су подржавали многи, али, како се испоставило ипак не већина. Александар ван дер Белен, обрадован што је победио, изјавио је: „Желим да људи када ме кроз шест година, на крају мог мандата, буду препознавали на улици, на сеоском тргу или код бечког метроа, кажу: „Погледајте, ово је наш федерални председник“. Не једноставно „федерални председник“, већ „наш председник“. Да подсетим да господин Белен сада има 72 године. Он је старији 2 године од Доналда Трампа. Ето тако – дошло је време старих и мудрих политичара са великим животним искуством. Политичко искуство ће се појавити за годину – две јер ће их саветници научити да праве потребне и непогрешиве кораке и унутар земље, и ван њених граница. Истина, за разлику од САД Аустрија је неутрална земља која већ више од 70 година није никоме претила. А Сједињене Државе се тиме не могу похвалити. Ако ништа, Обама је започео толики број конфликата да тешко да ће Доналду Трампу бити довољан само један мандат како би испунио своја предизборна обећања.

4 гласa