У хаосу који је изазван мигрантском кризом, новински ступци и интернет портали су остали празни за било какву озбиљнију анализу онога што је потписао Александар Вучић у Бриселу.

Ради се о новој, успешној рунди преговора са Приштином.

У јавности је одјекнуло како је Марко Ђурић, државни службеник којем је у опису посла да се бави косовским темама, весело поручио како је Србија (то јест Александар Вучић) победила са 5-0.

Не знамо како је могла да победи са 5-0, када су потписана само 4 споразума, али проблем је овде са суштином поруке.

Каква победа је то што ће Косово добити посебан, међународни телефонски број. Можда то што ће све бити организовано кроз спонзорство Аустрије. Или, каква је победа то што ће се легитмизовати статус КЕК-а. А тек тумачити признавање Ђурића да су формулације око имовине ЕПС-а на Косову двосмислене, не оставља никакав простор за закључак да се ради о победи. Отприлике, сада ће Албанци тврдити једно, ми друго, па ко буде јачи, тај ће спроводити споразум како му одговара. А то обично води у нови сукоб.

На крају, каква победа је остварена око ЗСО. Срби су добили мање него Ахтисаријевим планом. Практично, надлежности локалних самоуправа су подигнуте на ниво некакве ЗСО, која ће обезбеђивати координацију. И то, опет, ако дозволе Албанци, тј. ако потврде Статут који тек треба да се пише.

Нема ту ни „п“ од победе, а камоли од победе са 5-0. С обзиром на то какав је споразум и колико простора за манипулацију је отворено, био би прави успех да нека нова власт и неки нови преговарачи из свега овога извуку и нерешено.

Прочитај без интернета:
7 гласовa