Борис Степанов

Само неколико дана пре парламентских избора који ће у Великој Британији да се одрже 8.јуна, у Даунинг-стриту 10 су почели да се дошаптавају да ће госпођа Меј ипак морати да се растане од министра иностраних послова Бориса Џонсона. Чак му је већ нађена и замена. То би могао да буде Дејвид Дејвис. Он је за сада на дужности министра Велике Британије за Брегзит.

Наравно Борис Џонсон неће остати без посла. Он је у тори популаран, и врло је вероватно да ће му се понудити дужност председника Конзервативне партије. Последњих неколико месеци је у Џонсонову башту набацана велика гомила камења. Јер, он је био један од лидера кампање за излазак Велике Британије из ЕУ.

Од Брисела су се развели, али је дошло до кризе коју Џонсон није успео баш никако да реши. Можда није имао довољно искуства. Бити градоначелник Лондона је једна ствар, а бавити се међународним пословима и договарати се са тандемом Туск – Јункер је нешто сасвим друго. Врло је компликовано и осетљиво. Брисел за излазак из Уније тражи 100 милијарди евра. И Меј, и Џонсон одбијају да испуне такав услов. То би толико ударило по британском буџету да би Британци морали да неколико наредних година стежу каиш.

И тако су им већ сасекли социјалну помоћ, људе су поотпуштали са посла, шта још хоће од народа? Па произилази да је и са министром иностраних послова дошло до ненамерне грешке. Сада се не искључује да Конзервативна партија после 8.јуна може да изгуби шансе за формирање парламентске већине, а Меј се у то тако надала.

Врло је вероватно да ће конзервативци добити између 313 и 317 места. Како би се формирала влада треба да има 326 места. Опозициона Лабуристичка партија може да рачуна на 257 места. Како би успели да издрже притисак Брисела, без обзира на варијанту, и лабуристима, и конзервативцима ће бити неопходно да се међусобно договоре. Континентална Европа може на Брегзиту да заради гомилу новца, али под условом да ликвидира доступност британске робе ЕУ под условима који превазилазе све повластице. Лондон машта да повластице сачува. Али – бизнис је скуп – плати 100 милијарди, па тргуј са ЕУ до миле воље. Такав корак становништво Велике Британије неће никада разумети. Сви желе да сачувају образ – и Брисел, и Лондон. Меј жели да сачува не само образ, већ и власт. Најједноставније је да се крене у дуел са ЕУ – у том ће случају гарантовано сви потрчати ка бирачким кутијама и врло је вероватно да ће премијерка Меј да прође са мало крви – промениће два – три министра и боцкање са Туском и Јункером ће мирно да се настави.

Прочитај без интернета:
1 глас