САД и НАТО се никада нису узнемиравали због последица „наранџастих револуција“ и промена „неодговарајућих режима“ на Блиском Истоку и у  Северној Африци. Једино што је било важно то је да се дохвате региона са нафтом.  Транснационалне компаније   добити  ради могу сваку војну операцију Пентагона и његових партнера из Северноатлантске алијансе да плате и унапред. Први полигон је постао Ирак. Изговарајући се  „демократизацијом“  САД и Велика Британија су окупирали ту земљу, обесили Садама Хусеина и од милиона Ирачана направили просјаке. Земља  која је некада цветала потонула је у дубине грађанских ратова. Али је зато   добит  нових газда Ирака од експлоатације и продаје нафте порасла  немерљиво много.  2011.године су одлучили да „Ирачко искуство“   искористе у Либији. Шема потпуно иста: бомбардовања, убиство Моамера Гадафија, одузимање најбогатијих нафтних налазишта, десетине хиљада локалних и међународних  пљачкаша који газе све пред собом ради њиховог легалног и илегалног „посла са нафтом“, хаос и стотине хиљада избеглица. Нестабилност на Блиском Истоку одговара само финансијским и нафтним магнатима. Уопште им не требају лидери  који се боре за интересе свог народа и који неће да дозволе да се природна богатства њихове земље отимају. Било је и неколико покушаја да се „демократизује“  Египат, али безуспешно. Народ је отерао исламисте и америчког агента доктора  Мурсија и власт дао војсци. После тог неуспеха Вашингтон је почео рат у Сирији. Сиријци су се нашли у првим редовима борбе против међународног тероризма и нису издали свог председника Башара Асада. А баш је он био тај који је сметао Американцима. На срећу – ни ту нису успели. Грађански рат у Сирији траје већ четири године.

Као резултат  последњих војних дејстава Пентагона и НАТО-а Блиски Исток су напустиле стотине хиљада Сиријаца, Либијаца, Ирачана и других народа из тих региона. Они се како год знају пребацују у суседне земље, покушавајући да „срећу“ нађу у Европи. Стари Свет се постепено претвара у огромни избеглички логор. Највише невоља због тога имају Србија, Мађарска, Словачка и Аустрија. Реком избеглица се више не може управљати. Ситуација је све запаљивија.  У Немачкој је већ долазило до сукоба са полицијом, Француска тешком муком брани евротунел  од оних који би хтели да се нађу у Великој Британији. Европљани су у паници, они схватају да  ће „девети талас“ успети да уништи живот на који су навикли, сит и миран, и врло брзо  ће се  Европа променити до непрепознатљивости.  Ко је прави кривац за све то, први је проговорио чешки председник Милош Земан. Он је сасвим сигуран  да нешто мора да се учини. Ако ништа друго, он се припрема да говори на јесењем заседању Генралне скупштине УН и да предложи да се обнови систем такозваних плавих шлемова УН. Председник Чешке сматра да  јединице „плавих шлемова“  треба да се састоје из специјалних мањих делова  који  ће се бавити ликвидацијом база на Блиском Истоку, у Авганистану и другим „врућим тачкама“ у којима тренирају терористе и одакле у паници беже милиони људи. „Ето, тиме се сада треба позабавити, а не упадима са тенковима, артиљеријом и пешадијом“ – подвлачи Земан. Јасно је да се оваква иницијатива не може допасти ни Вашингтону, ни   Бриселу. Тренутно они  од опљачкане нафте имају добит о којој је могуће само сањати, а стабилност и ред могу само да их ометају.

8 гласовa