Борис Степанов

„Ненадлежни“ Рамуш Харадинај је после задржавања у  Љубљани отишао кући као „народни херој“. Сада је стекао светску славу, о којој Хашим Тачи може само да сања. Али – најважније је да се та предност сачува и да се свим силама „свенародна љубав“ одржи.

Зато и постоје различити медији; они ће увек са великим задовољством да причају о појави нове особе „из високог друштва“.

А уколико се зато још и добро плати, бајке о поштењу и непоткупљивости двојца Тачи – Харадинај могу да се причају до бесвести.

Од самог почетка „љубљанског скандала“ Харадинај је био сасвим сигуран да ће га Словенци пустити. У многобројним интервјуима он је отворено говорио да иза њега стоје „фаце“, које су спремне да се у сваком тренутку укључе у „борбу за његово ослобођење“.

Па није елита само у Вашингтону и Бриселу! „Групе за подршку“ Рамуша Харадинаја вероватно постоје и у другим престоницама Европе. Врло је вероватно да постоји и у Лондону, и у Берлину, и у Хагу.  Јер није тек тако Међународни трибунал за бившу Југославију већ два пута ослобађао ратног злочинца  Рамуша Харадинаја.

После тога је он, вероватно, себе почео да сматра за „миљеника богова“ коме је све дозвољено.

Јасно је да Харадинај има иза себе јаке снаге. Чим је задржан на аеродрому „Јоже Пучник“ ка Приштини су полетели смс-ови и имејли  са потпуно јасним налозима: „Словенци се морају притиснути на све могуће начине“. „Растурајте њихова представништва у Приштини, вршите застрашивање власти  и натерајте их да ме врате кући“.

У УЧК се увек врло строго кажњавала свака непослушност. То  важи и данас, када су се некадашњи пољски команданти претворили у „респектоване и утицајне политичаре“. Клан Харадинај  очигледно је да није жалио ни кеш, ни безготовину. Претпоставља се да су употребили не један милион евра. Али није ствар у парама, оне ће се вратити било овако, било онако. Ја мислим да је суштина у нечем другом.  И Словенији је, као и другим земљама Европске уније, очигледно још једном показано  да је Приштина увек знала да се домогне  „правих одлука“. Тако да  и „операција Љубљана“ сада представља очигледну потврду за то.

Прочитај без интернета:
3 гласa