Борис Степанов

Само пре неколико недеља Брисел је од Лондона за напуштање Европске уније захтевао 60 милијарди евра. Али, постоји изрека: апетит долази у току јела. Неочекивано за Терезу Меј, Мишел Берније, главни преговарач са Великом Британијом од стране ЕУ, одлучила је да казну Британији због напуштања заједнице европских народа повећа скоро два пута. Израчунато је да Краљевина због својих давно направљених дуговања, као и прихваћених обавеза, треба да јој врати 100 милијарди евра.

Развод ће, очигледно, бити тежак и врло скуп. Премијерки Магловитог Албиона, госпођи Терези Меј, за сада не полази за руком да из Уније оде „на енглески начин“, па још да плати и трошкове. Крутост и неприлагодљивост чиновника Европске уније су домаћина Даунинг стрита 10 натерали да се потруди да појача сопствене позиције. Уз Краљичину дозволу Тереза Меј је објавила да је британски парламент распуштен и да ће 8. јуна бити одржани нови избори. Сада конзервативци имају све шансе да победе лабуристе и да добију већину места у парламенту, како би без специјалних тешкоћа могли да доносе законе које тражи Краљевина. Тренутно је најважније да се уради све што је потребно како би се из Европске уније изашло и како би се за деобу имовине што мање платило. Али је ипак најважније да је Брисел Лондону понудио нову „путну карту“. Магловитом Албиону су дошапнули и да никаквих сепаратистичких преговора са чланицама Уније неће бити. А континентална Европа поданицима Њеног Величанства Краљице дошаптава да би њима без Европске уније живот постао компликованији и много скупљи.

Мора негде да се пронађе тих 100 милијарди евра, то је под један. Извући ће их од пореских обвезника, у то уопште не треба да се сумња. А Тереза Меј обећава да ће све бити о-кеј. Да ли јој треба веровати – за сада је тешко рећи. 8.јуна ће постати потпуно јасно зашто је Албиону потребан нови парламент, да ли ће конзервативци добити већину и да ли ће бити разочарани због своје одлуке да изађу испод бриселовог крила. Слобода је баш лепа ствар, али – кошта. Како би се ситуација на Старом Континенту, уосталом и у њиховом Албиону, ипак боље сагледала, предлаже се да „розе наочаре“ које Лондон носи већ скоро годину дана, са којима је и гласао за Брекзит, замене наочарима са диоптријом.

Наравно да Европска унија не жели да изгуби Велику Британију. Ипак је она Бриселу у заједничку касу убацивала јако мастан комад новца. Али би сада то морало да се допуни. Да ли казном од 100 милијарди евра? Можда, само – колико ће тај новац трајати? Крава-музара млеко мора да даје и квалитетно, и што дуже. Месо се брзо поједе, али се после поново огладни? Чекати да теле порасте како би се поново млеко музло и правили кајмак и сир? И то траје превише, а Европска унија очигледно више нема времена. Финансијско-економско цењкање, које су међусобно започели ЕУ и Лондон тек је почело. И глумци и публика су спремни да погледају представу. Али морају да знају да она неће бити кратка, већ да их чека још неколико чинова, од којих се кида дах.

7 гласовa