Борис Степанов

Мадрид и Барселона један другом испитују стрпљење. Како се то сада каже у Шпанији – каталонска битка је постала битка Европе – улог су постигнуте европске  вредности. Јер уколико Каталонци ипак добију аутономију може да дође до растурања  Европске уније. Брисел се плаши да ће аутономију почети да траже сви који одавно желе да изађу испод «скута» центра, који им је досадио. Претендената је много: Баскијци у Шпанији, Шкотланђани и Ирци у Великој Британији. И становништво неких области у Белгији, Немачкој, Италији и Француској захтева повећање културних, економских и политичких права.

Зато нипошто Мадриду не сме да се дозволи издвајање Каталоније, у коју сада не трепћући гледају многи Европљани. Битка је тек почела, а чиме ће се завршити за сада нико не зна. Политичари и бирократи из ЕУ, то се само по себи подразумева, подржавају шпанског премијера Рахоја. Он је каталонским властима већ поднео два ултиматума. Први је да најкасније 16.октобра премијер Каталоније Пучдемон мора да објасни да ли је он у свом говору од 10.октобра прогласио независност региона. Други ултиматум је потпуно «једноставан» – уставни ред у Шпанији мора да се поштује, те процедура стицања независности мора да се обустави. Само у том случају  Рахој неће Каталонији да одузме статус аутономије. А ти сад лупај главу: да ли је боља неразумљива независност или стварна аутономија.

Пучдемон свакако не може да каже шта је боље. Он више ни сам не зна који пут да изабере. Активност становништва на референдуму је била само 43 процента. Тако да питања има много, али на њих нико не може да одговори. Мадрид има своју истину, а Барселона своју. Каталонци су за дијалог са Мадридом, али без условљавања. У Барселони сматрају да су, како би се конфликт решио, неопходни посредници. И то је оно на чему инсистирају Пучдемон и његове колеге. Рахој сматра да посредовање  неће довести ни до чега доброг. Он чврсто стоји на свом мишљењу и као молитву понавља: „Нама је неопходно да они који крше закон и себе постављају изнад њега поправе свој положај». Коментаришући могућност коришћења члана 155 Устава Краљевине, који дозвољава да Каталонија изгуби статус аутономије, шпански премијер  констатује: „Не искључујем апсолутно ништа што закон  дозвољава». Све мора да се уради на време, и то оно што је у одређеном тренутку најбитније». «Било би идеално да се не доносе драматичне одлуке».

Мадрид је упозорио Каталонце да ће се грађанска гарда и национална полиција задржати у Каталонији све док се ситуација не врати у нормалан ток. Наравно да пред нишанима аутомата  Каталонцима живот није баш пријатан. Тим пре у Барселони, коју годишње посети преко 30 милиона туриста. И туриста ће бити мање, а и новца. А ко би то хтео да изгуби стабилни туристички бизнис од кога живи половина становништва Каталоније? Тешко да ће доћи до грађанског рата. Али ће без обзира на то Мадрид и Барселона један другом  да исисају још доста крви.

2 гласa