Борис Степанов

Послови у Републиканској партији САД су сасвим сигурно пошли низбрдо. Ако некадашњи председник Џорџ Буш – млађи критикује садашњег домаћина Беле куће очигледно је да у табору републиканског естаблишмента нешто не иде како треба. Моћници овог света, а Буш-млађи је међу својим колегама из партије увек уживао ауторитет, више не могу да се међусобно договоре. Уместо да подрже Доналда Трампа, они из дана у дан покушавају да објасне своје сопствене грешке. Сви знају да је Буш-млађи тај који је започео рат у Авганистану и Ираку.

Американци ни дан-данас не успевају да се извуку из те две „крваве клопке“. Буш-млађи је, то је очигледно, заборавио да је фитиљ запалио баш он, а да је Обама само наставио да долива уље у ватру. Изгубљене су не само милијарде долара, већ неколико билиона. Ко ће да одговара за то? Најбоље је да се све свали на Трампа коме је у руке дата Америка која је већ почела да губи свој светски престиж, и на коју се више не гледа са таквим одушевљењем и заносом, као некада. Заборавила је да се у свим ратовима не може победити.

А Буш-млађи, коме су финансијери са Волстрита наређивали да почне ратне конфликте тамо, где има много нафте и других природних богатстава, једноставно је чинио оно што му је саветовано, мада је боље рећи – што му је наређивано. О каквој би то самосталности могло да се говори ако је у време Буша-млађег и Барака Обаме Бела кућа претворена у филијалу Волстрита? Најважније је било да се ради тако да акције највећих војних корпорација расту, да не опада вредност долара и да се постепено истисне евро. У ствари, да евро сасвим нестане. Али – почела је да се буни Европа, а у њој највише госпођа Меркел. Јер евро је њено дете, она га је осмислила и одгајила. Ма колико се Вашингтон трудио Немачка није устукнула пред САД, чак ни пред Бушом-млађим и Обамом.

Ето тако, Буш-млађи се, ма колико се после напуштања Беле куће 2009.године ретко појављивао на јавним манифестацијама, неочекивано за многе америчке и европске медије, одлучио на озбиљан спич. Он је говорио крајем октобра, и то његово иступање је одмах привукло пажњу. Господин Буш никада није сматран за великог говорника. Али овог пута писци текстова су се баш потрудили. Они су написали текст о садашњој ситуацији у америчкој политици. У њему ни једном није поменуто име садашњег председника. Ипак, сви су одмах схватили да га Буш критикује. Он је давао не само сопствено мишљење, већ је делимично преносио и мишљење једног дела Републиканске партије. Господин Буш је изразио незадовољство трговинском политиком своје земље. „Још од времена Другог светског рата Америка инсистира и извлачи много користи од развоја слободних тржишта на светској арени, од јачања демократских алијанси, од развоја слободног друштва“ – рекао је. Такође је изразио незадовољство имиграционом политиком тако што је изјавио да се „национализам претвара у шовинизам“, мада се „припадност америчкој нацији не одређује припадношћу било ком одређеном етносу, местом рођења или крвљу која тече у нама“. Узнемиреност бившег председника је изазвала и „агресивност понашања и предубеђења која све чешће изазивају повишен тон, што омогућује јачање грубости и изазивање нетрпељивости, односно што прави штету моралном стању младог покољења“. И у спољној политици САД господин Буш је видео негативне моменте. „Наша политика све чешће доспева под утицај теорије завере и очигледног измишљања“, – констатовао је.

Раскол међу Републиканцима је очигледан, када су на свог колегу по партији и истовремено легално изабраном шефу државе отворено кренули.

 

3 гласa