Борис Степанов

Канцеларка Немачке је 17.јула навршила 63 године. По верзији журнала Forbes немачка канцеларка се сматра за најутицајнију жену на свету. Ту почасну позицију она је до сада заузимала 11 пута. На власти је од 2005.године, односно 12 година. Произилази да њој Forbes сваке године признаје заслуге не само као вође Немачке, већ да сматра да она све време има позитиван утицај на политичке догађаје у свету. Госпођа Меркел је успешно сарађивала и са Џорџом Бушем – млађим, и са Бараком Обамом. Сада покушава да нађе додирне тачке са Доналдом Трампом. Меркелова је увек знала да и са Паризом нађе заједнички језик – и са Саркозијем, и са Оландом, и са новим младим председником Емануелом Макроном. У свим европским главним градовима сви су се трудили да добро чују и да прихвате њено мишљење, јер она толико дуго води најутицајнију земљу Европске уније, да је постала главна „визит-карта“ немачке политике. Данас се у Европи без сагласности Берлина и Меркелове баш ништа не дешава. Сви знају да евро опстаје само захваљујући Немачкој и немачким банкама које у било ком тренутку могу да доведу до банкрота мале земље – чланице ЕУ. Да се сетимо само Грчке и Шпаније. Оне би без немачких кредита одавно потонуле у дужничку кризу. Али је Меркелова, пошто је одлично схватала да ће, док се труди да не дозволи да ситуација дође до финансијског апсурда, у том случају морати да вуче на својој грбачи и себе и Грке, и Шпанију, уосталом и друге. Може још да се притрпи, а затим ће у своје руке прикупити оно на чему може да се заради. Грци, па и Шпанци, имају одличне хотеле и развијен туризам. Када дође време – већ ће се објаснити. Са својим политичарима у Немачкој Меркелова се врло зналачки већ објаснила. Она је у борби за место федералног канцелара имала два важна супарника: бившег министра иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајера и бившег вицеканцелара Зигмара Габриела. Они су били стварни противници, јаки и утицајни. Меркелова је успела да спроведе фину операцију и да од Штајнмајера направи председника Немачке, а господин Габриел је постао немачки министар за иностране послове. Обојица су задовољни и сада захваљују Меркеловој што их је она тако згодно сместила.

До септембарских избора остало је још сасвим мало. Главни претендент СПД за место канцелара, Мартин Шулц, више није супарник госпођи Меркел. Њега су вештачки „надували“ као политичара и од њега за само неколико месеци створили значајну фигуру. Али, на жалост, СПД и Шулц су се брзо „издували“ и изгубили су све изборе по немачким земљама. А то говори да ХДС и Меркелова остају на власти и да гласачи неће да их мењају. Шулц ће се, наравно, трудити из све снаге. Али за њега је, наравно већ одређено место број два, и ништа више од тога.

3 гласa