Борис Степанов

Вашингтон и Ријад су увек везивале тесне политичке и финансијске везе. Истина, у пролеће прошле године Обама је ипак успео да поквари односе са Саудијском Арабијом. Саудијска Краљевина је одмах запретила да ће да распрода америчке активе у вредности од 750 милијарди долара. То не би претерано оштетило економију САД, али је могло негативно да утиче на светски финансијски систем. Осим тога, Барак Обама је више пута за Саудијце говорио да су они „слепи путници“ зато што нису хтели сами да се брину о регионалној безбедности.

Наравно да је Ријад прогутао увреду, али је Обами у априлу 2016.године експресно препоручено да лично поразговара са монархом Салманом Ал Саудом како би изгладили конфликтну ситуацију. Ријад се ревносно побринуо за зближавање Американаца са Иранцима. Саудијска Арабија и Техеран одавно не живе у љубави, Саудијци и Иранци се боре за утицај у региону, не штедећи ни средства, ни финансије, ни методе.

И Европи, и САД-у је увек требала нафта из региона Персијског залива. Саудијска Арабија је има много, Иран нешто мање. Два главна играча региона одлично схватају да они могу без имало проблема да подигну или спусте цене црног злата и да у тренутку све баце на колена. То и одређује њихово дугогодишње супарништво. Идеологија ту нема везе. Сунити и шиити се одувек међусобно објашњавају. А када се томе додају финансијске размирице може да дође до озбиљних супротности. Техеран и Ријад нису један другом само једном претили ратом. Истина, даље од тога се није ишло. И хвала Богу да усијане главе нису ишле до започињања велике војне операције у региону. Дипломатски односи су прекинути 2016.године и од тада они упорно оптужују један другог за све смртне грехе. Ту скоро је Ријад изјавио да Техеран покушава да контролише муслимански свет. Ако се то схвати озбиљно потпуно је разумљиво да Ријад треба да има ново оружје и нове испоруке из САД-а. И ту нема шта да се размишља – од тога се не може побећи. Ако хоћеш мир – припреми се за рат, по могућности са најновијом, најсавременијом техником – са авионима, бродовима и високопрецизним ракетама. На камилама, како је то било у 19.веку, нећеш стићи далеко.

Пред посету Доналда Трампа Ријаду Саудијци су обећали да ће од војне индустрије САД-а купити оружје у астрономском износу од 300 милијарди долара. Новац имају, тако да Техеран треба да је свестан да због његовог неправилног понашања у региону у сваком тренутку може да га стигне ракетни удар. Али је истина и да Иранце тиме не можеш да уплашиш. Иран има једну од најјачих армија у арапском свету – имају све, тако да нема потребе да трче да одмах докупљују. А Ријад се управо тога и плаши. Доналд Трамп схвата да је Саудијска Арабија врло проблематичан, али при том и врло важан партнер за САД. Вашингтон хоће да формира регионалну коалицију како би у перспективи отишао са Блиског Истока и позабавио се важнијим пословима на Пацифику. Тамо ће се формирати главна одбрамбена тврђава Американаца. Трамп се брине за ситуацију у сопственој кући (Пацифик), а не за далеки Персијски залив у коме се вечито неко бије. Мада – није лоше ни да се прода оружје. Тим пре за 300 милијарди долара. Новца никад доста, уосталом фабрикама ће требати нови људи, уколико се буде морало радити у три смене. Сви су задовољни – једни због огромне наруџбине за десетак следећих година, а други би се ослободили старих серијских узорака и могли би да уложе новац у нова истраживања. Још пре две године Саудијска Арабија се први пут појавила као светски лидер у куповинама оружја, а по војним трошковима је заузела треће место. Новац постоји. А како би и даље могли да се слободно баве Блиским Истоком, Саудијци неће ништа да пожале. Неће ваљда доларе да гурају у песак, боље је да се наоружају до зуба како би се и своји, и туђи заплашили.

1 глас