Редакцијски коментар

Пре него што је Србима изрекао дијагнозу да су шизофрени, амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби изговорио је неколико неочекивано и неуобичајено оштрих речи о Вилијему Монтгомерију, некадашњем амбасадору САД у Београду. У већ чувеној изјави за Б92, у којој је причао о томе како код Срба срце вуче на Исток а глава на Запад (то је та „шизофренија“), Кирбија је на почетку разговора водитељка упитала шта мисли о Монтгомеријевој изјави да је забринут за Србију. „Знате, господин Монтгомери је био овде када је био, а ја сам овде сада“, рекао је Американац, без дипломатског такта који би морао да краси амбасадоре. „Поштујемо тај рад, али је он проузроковао тешкоће за Србију. Није нам драго због тешкоћа које је то донело Србији, али не бих да коментаришем оно што је изнео мој претходник.“ Из свега се види да Кирби не подноси Монтгомерија (вероватно због тога што је овај само неколико дана раније причао како би се понашао да је данас амбасадор, што је Кирби изгледа схватио као увредљиво поповање), али такође и да има неке примедбе на Монтгомеријев мандат којем приписује „тешкоће за Србију“. Зависно до тога на шта је мислио Кирби, то би могло да се односи чак и на убиство Зорана Ђинђића, пошто је то убедљиво највећа „тешкоћа“ за време које је Монтгомери провео као амбасадор. То би онда цело препуцавање између Кирбија и Монтгомерија учинило још оштријим, иако је и овако довољно оштро, поготово за двојицу дипломата.

Углавном, када следећу пут пожели да Србе учи штетности „шизофреније“, можда би Мајкл Кирби пре свега требало да поразмисли о политици његове земље. Према овоме што Монтгомери и он откривају у својим препуцавањима, америчка политика не би могла да буде шизофренија чак и кад би хтела.

Једини у целој овој заврзлами који нису нимало шизофрени јесу српски медији, који су комплетно прећутали ову размену ватре између Монтгомерија и Кирбија: у извештајима о Кирбијевом интервјуу, не помињу се пацке које је уделио свом претходнику.

12 гласa