Борис Степанов

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер се опет нашао у скандалозној ситуацији. Овог пута је у Стразбуру на заседању Европског парламента од 571 посланика било присутно само њих 30. Када је видео празну салу господин Јункер је за Европски парламент рекао да је то „смејурија“ и припретио да више неће ни присуствовати тим заседањима. Антонио Тајани је оштро прекорио председника Европске комисије: „Ви можете да критикујете Парламент, али није Комисија та која треба да контролише Парламент, већ Парламент контролише Комисију“. Јункер је говорио на матерњем француском језику, преводиоци су се из све снаге трудили да не пропусте нијансе у значењу речи док су их преводили на италијански. Мада су језици слични, разлика је ипак огромна. Неће баш сваки Италијан разумети Француза, и обрнуто. Зато у Бриселу постоји не само једна стотина високопрофесионалних преводилаца који депутатима преносе оно што на 24 језика чланица Европске уније изговарају посланици. Уосталом, на преводиоце се годишње троши скоро милијарда евра. Између Јункера и Тајанија је започело препуцавање повишеним гласом. Пред очима избезумљених Европљана који су преко многобројних ТВ-канала гледали пренос, Јункер се трудио да држи предавање председнику Европског парламента Антонију Тајанију како би му доказао да чиновништво ЕП спада у „неозбиљне људе“. Јункер је, очигледно, потпуно заборавио да и он спада у високе чиновнике који су директно под Европским парламентом. Нападање сопствених шефова, па још да то чини искусни и више не тако млад Жан-Клод Јункер не дозвољава му ни његов статус, ни његов положај. Емоције морају да се контролишу, тим пре када су укључене телевизијске камере. После неколико сати председник ЕК је ипак изразио извињење због речи које је користио у време дебате. Како се оно каже – боље касно, него никада. Тим пре, што то није први пут да се господин Јункер извињава.

Он је 2015.године у Латвији пљуснуо неколико колега по лицу, друге је пољубио у образ, упоређивао је боју своје кравате са бојом кравата других политичара, и тако даље. Дешавало се и да, мада председник Европске комисије, ипак на конференције за штампу долази припит. Новине Soir су тврдиле да се Јункер напија и да не може да се појави пред колегама и пакосним новинарима док се „не освежи“. Можда и тада, у Стразбуру, он није био баш расположен зато што је уочи тог заседања имао дугачак сусрет са колегама у једном од скупих стразбуршких ресторана. Алзас је познат не само по пробраној кухињи, већ и по изванредним винима. Наравно, то је само претпоставка. Међутим, једном се десило да је Жан-Клод Јункер, који више није тако млад (9.децембра ће да напуни 63 године), написао у „The Financial Times“ шаљив текст о коришћењу алкохола у раду политичара највишег ранга. По његовим речима „ту пиће није обавезно, али баш помаже“.

5 гласовa