Борис Степанов

Одмах после хаварије на јапанској нуклеарној електрани „Фокушима-1“ до које је дошло 11. марта 2011.године канцеларка Меркел је донела одлуку да прекине употребу нуклеарне енергије. До тог тренутка у Западној Немачкој је радило 17 нуклеарних електрана од којих је 8 одмах искључено. Електрану Графенрајнфелд, која је радила 34 године, искључили су у лето 2015. Остало је осам таквих електрана које још раде, али ће оне бити искључене до 2022.године.

Кроз пет година Немачка ће се заувек ослободити од атомске енергетике.

Ако ништа друго – тако је планирано. За то су већ издвојена огромна средства – 36 милијарди евра. Уосталом, „Фокушима – 1“, која је тако уплашила Немце, почела је да ради 1975. године. Пројект је разрадила америчка компанија «General Elektric». Она је градила реакторе заједно са јапанским гигантима Toshiba и Hitachi. Стручњаци су више пута говорили да су у „Фокушими-1“ дуго скривани проблеми са реакторима, а и да заштитни систем није био баш сасвим поуздан.

У Западној Немачкој је све рађено по домаћим пројектима и по оргиналним цртежима Сименса. У Источној Немачкој је коришћена атомска технологија из СССР-а. Све атомске електране су радиле како треба и никада нису варале Немце. Тако да госпођа Меркел није имала неки специјални повод да се плаши. Не треба да се искључи да су Барак Обама и његов тим дошапнули и Токију, и Берлину да треба заувек да забораве на јефтину атомску енергију која омогућује производњу јефтиних аутомобила и других квалитетних производа. Јен и евро нису јачали по данима, већ по сатима, а долар је слабио. „Фокушима-1“ је зачас све освестила. Јапанци су потрошили 130 милијарди долара како би уклонили последице катастрофе и донели одлуку да постепено одустају од свих нуклеарних електрана у својој земљи. Меркелова доноси исту одлуку. Сада Немачка има друге проблеме.

Добро, до 2022.године они ће затворити своју атомску енергетику тако што ће демонтирати све нуклеарне електране. То ће их коштати 22 милијарде евра.

А шта ће се урадити са атомским отпадом? Они морају да се поуздано уклоне. То ће Немачку коштати још 17 милијарди евра. Резултат – „опроштај“ од атомске енергетике ће пореске обвезнике да кошта, по различитим проценама, између 50 и 70 милијарди евра. Ни у једној немачкој држави не желе да нуклеарна гробља буду на њиховој територији. Постоје препоруке да се одрађено нуклеарно гориво складишти у брдским рудницима на дубини од 300 метара. Укупно треба да се закопа 30 хиљада кубних метара високорадиоактивног отпада. То питање сада узнемирава сваког Немца. А пред септембарске изборе, у борби Мартина Шулца са Ангелом Меркел, „атомско питање“ може да постане једно од најважнијих. Место за „нуклеарни бункер“ још није нађено, он ће бити грађен између 2075. и 2130.године. Практично, кроз 103 године. А страсти већ врију. И то озбиљне.

12 гласa