Миодраг Зарковић

Наравно да је, суштински, цела ова петљанција око Сепа Блатера и његовог наглог повлачења са положаја председника ФИФА-е, у ствари удар на Владу Србије и првенствено покушај поткопавања напора Александра Вучића да „модернизује Србију“. Осим Вучићевог кабинета, међутим, да ли је још неко оштећен последњим низом скандала у светској фудбалској организацији?

Свакако да јесте, односно, да ће тек бити. Оволика хајка на Блатера сигурно није сврха сама себи, из простог разлога зато што је човек – као и цела ФИФА уосталом, као и свака спортско међународно тело, па и као свако међународно тело у које је укључена Америка (има ли сликовитијег показатеља од Хашког трибунала?) – до гуше упетљан у сумњиве закулисне радње, али је такав одавно, и то никоме није сметао све док неко није проценио да његово рушење може да науди правој мети, а то је Русија.

То не значи да је Блатера требало остављати на положају по сваку цену, већ да је, уколико су ови који га руше били заиста подстакнути каквим моралним разлозима, то све могло да се одради на далеко часнији начин. Рецимо, Русији су могла бити пружена нека јемства да јој се неће одузимати домаћинство наредног Светског првенства, и у том случају нико, па ни Русија, нити остале земље које су увелико решене да стану на реп америчкој империјалистичкој самовољи, не би реч рекле против смене Блатера. Штавише, Блатер би тада пао уз далеко мање буке и бруке и све би било чистије.

Али не, није ни био циљ да се „помогне фудбалу“ (откад се то Американци па занимају за ову игру?!), него да се науди Русији као домаћину наредног првенства планете. Ко мисли да је ово параноично размишљање, очигледно је сметнуо с ума шта су све Западна гласила предузела не би ли прошле године на сваки могући начин омаловажила Зимске олимпијске игре у Сочију. С обзиром на то колико су били решени да не дозволе Сочију да буде приказан као успешно припремљен спортски догађај светских размера, зашто би допустили Русији да се докаже као достојан домаћин нечега што је без премца, а то је светско фудбалско првенство, као убедљиво најгледанија и најпраћенија спортска приредба?

Зар неко заиста мисли да се оваквим, наглим велеобртима произведеним под притиском споља, какви су се управо одиграли у ФИФА, може решавати тешко бреме корупције? По чему је политички притисак Америке да се Блатер хитно, сместа, колико јуче, отера са положаја, мањи или безначајнији пример корупције од деловања самог Блатера? Дабоме да није. Напротив, само је још гори, зато што корупцију, којој је ФИФА до сада била подложна махом изнутра, сада подиже на значајно виши, политички ниво, и оставља простор за даље притиске споља. Шта год да је Блатер радио, а јесте био халапљив и похлепан, начин на који је отеран може само да нанесе још више штете фудбалској организацији.

Поготово када ускоро буде започела кампања за одузимање домаћинства Русији. Зато је, уосталом, смењивање Блатера и било оволико ужурбано: да би остало довољно времена да се, када Русији буде одузето првенство, нађе нови домаћин.

На Русији, али и осталим правдољубивим државама, сада је да све ово искористе против главног виновника бруке, а то је Америка. Морала би да уследи снажна противкампања, али не у одбрану Блатера, већ зарад раскринкавања правих намера иза његове смене и корените корупције коју оне производи. Таква противкампања би, могуће, имала много изгледа да буде плодоносна, зато што би пала на захвално тле. Под један, утицај Американаца у фудбалу јесте ограничен само на овакве, сурове и видљиве, притиске на највишем нивоу, али свугде остало потпуно занемарљив. Под два, фудбал је убедљиво најомиљенија игра на свету, коју милијарде људи доживљава веома страствено, а неко ко у том истом фудбалу нема никакву утемељеност или традицију – Америка – управо је показао своје најгрубље лице на најпогрешнији начин. То су одличне основе за одлучно дејство против вашингтонских сплеткароша. Практично, поклон који су зајапурени, несмотрени Американци, као на тацни сервирали оном делу човечанства којем је више мука од њихових смицалица.

15 гласовa