Борис Степанов

Први човек Француске, Франсуа Оланд, одлучио је да типује на кандидата-центраша Макрона. Велики део социјалистичке партије већ се масовно заклиње у једног од лидера у изборној трци и активно позива бираче да гласају само за њега. Под заставу Емануела Макрона су већ прешли бивши премијер Валс, бивша Оландова супруга Сеголен Руајал и многи утицајни чланови Социјалистичке партије. Они желе да по сваку цену остану у Јелисејској палати и да предано служе Макрона, наравно уколико он победи на предстојећим председничким изборима.

Естаблишмент Социјалистичке партије Француске не жели да потоне заједно са Франсуа Оландом који је за пет година своје власти француску економију и политику довео до крајње тачке. Пошто је на „постаји коње заменио одморним“, социјалисти су оперативно ипак задржали шансу да се одрже у политици. У Паризу већ многи говоре да Емануел Макрон представља прецизну копију Франсуа Оланда. Само је много млађи и симпатичнији. Тиме он, како кажу, и осваја. Макрон је формирао партију „Напред“ која практично представља клона Социјалистичке партије Француске: само је промењена „фирма“, али је суштина остала иста.

Бирачима ће опет да се обећавају праведност, једнакост, братство. Сиромашне ће да учине срећним, нахраниће све, све ће образовати и тако даље.

Али мудре Французе је сада тешко преварити.

Макрон и његови нови партнери убеђују бираче да ће врло брзо у земљи да јачају социјалне гаранције и да ће се у Европској унији живети братски. Истина, при том прећуткују да то обичне становнике превише кошта. Јер сви знају да се за 100 евра, колико се да Европској унији Француској враћа укупно 70 евра. Тако произилази да Париз губи сопствени новац и да издржава „младоевропљане“ (Пољаке, становнике Прибалтичких земаља,Бугара, Румуне и остале) уместо да подржава сопствено становништво које сваке године (посебно у време власти непопуларног социјалисте Франсуа Оланда) живи све лошије и лошије. Посебно оне који за хлеб зарађују сопственим рукама – најамне раднике и сељаке.

Емануел Макрон се ипак јако нада да ће његов изборни програм да му омогући прострт црвени тепих ка Јелисејској палати. Стручњаци такође говоре да се оснивач партије „Напред“ пребрзо нашао у улози лидера. Јер још сасвим недавно нико није знао за њега, и још – његова жена (из богате породице фабриканата чоколаде) је од њега старија 24 године. Савремени политички технолози могу врло брзо да модификују Макрона у једну од најпривлачнијих фигура на француском политичком небу. Али – истина је да се упорно прећуткује чињеница да ни „Напред“, ни Емануел Макрон очигледно нису самосталне фигуре, већ производ руку финансијске и политичке елите.

У ствари, ипак је најважније да се стигне до друге рунде, а тада – шта Бог да.

6 гласовa