Александар Павић

Једино место у целој Србији на којем се на одговарајући и аутентичан начин славио Дан државности на Сретење 2015. била је препуна сала Техничке школе у Северној Митровици, током заседања Скупштине Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

Полагање венаца на Карађорђевом гробу од стране председнице Народне скупштине, или на гробу Незнаном јунаку од стране председника Србије, полагање венца на споменику Димитрију Давидовићу од стране премијера Србије, пре него што је радосно одјурио за Загреб, да се придружи Томпсону на инаугурацији хрватске предсједнице? Само празни церемонијали, без икаквог садржаја. Празни гестови празних људи, који су изговорили много празних, често бесмислених речи, на местима где никако нису припадали или чак смели да буду.

У Северној Митровици – наравно, не тамо где је наступао Марко Ђурић, већ на седници Скупштине АП КиМ – говорило се о одбрани Устава и о кривичним пријавама које треба да се поднесу против оних који су потписали тзв. Бриселски споразум и недавни „споразум о правосуђу“, којим би да укину судски систем Србије на северу КиМ. То јест против истих оних који су, пред националним гледалиштем, полагали венце на гробовима или споменицима оних којима нису ни у назнакама дорасли. Напротив, чији рад и наслеђе управо ових дана слугерањски, за рачун туђих интереса а сопственог властољубља руше.

Венце су полагали Николић, Гојковићева и Вучић као на сахрани, јер они данас и наступају као гробари српске државности. Док наводно славе српску државност, бестидно руше њен Устав, изручују своје сународнике на КиМ терористима и сецесионистима.

Лепо је било бити међу својима на Косову и Метохији на Сретење. Међу онима који, иако тренутно малобројни и надјачани, не одступају од борбе за правду, истину и Србију. То и јесте смисао слављења Сретења као дана државности и устанка за слободу, зар не? На делима, не на празним речима. И то не само на тај дан.

10 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ