Борис Степанов

Неочекивана победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД натерала је немачку елиту да пожури са избором кандидата за председника земље. Изабрали су садашњег министра за иностране послове, Франк-Валтер Штајнмајера. Избори ће бити одржани 12.фебруара 2017.године, практично три недеље пошто Трамп преузме дужност председника САД. Штајнмајер никада није крио да је он поштовалац Хилари Клинтон и пријатељ Барака Обаме. Зато за њега нови власник Беле куће није баш пријатна фигура. 8.новембра је министар спољних послова Немачке изјавио: „Америка је изабрала, а значај резултата избора, између осталог и за нас, не може да се не процени како треба. Резултати нису онакви какве је желела већина становника Немачке али ми, наравно, морамо да поштујемо те резултате и ми их поштујемо“. Штајнмајер је констатовао и да је изборна комисија у Сједињеним Државама међународним односима нанела „дубоке ране које, дозволићу себи да предвидим, неће зарасти тако лако“. Министар је додао и да је више пута у току те кампање био збуњен због начина како је она вођена. Вицеканцелар, министар економије и енергетике Немачке, Зигмар Габриел је победу Доналда Трампа назвао „упозорењем за Немачку“. Истина, при том није прецизирао на шта се односи то „упозорење“.

Желим да подвучем да нико није баш много изгарао од жеље да се нађе на месту 76-годишњег садашњег председника Јоакима Гаука. То је почасна дужност, ништа више од тога. Сусрећи и прати познате личности, извршавај протоколарне функције, али се у политику не мешај. То су немачки прописи. А Штајнмајер је човек активан, није ни лош политичар а воли и да се бави међународним пословима. Међутим, команда је дошла од другова из коалиционе владе а Немци су, како сви знају, дисциплинован народ и наређења начелника који су виши по рангу се извршавају без много дискусије. Дипломатски таленат Штајнмајера и реч која има тежину увек су цењени, и у администрацији канцелара, и међу политичарима свих партија које су у бундестагу. Посебно у блоку CDU/CSU, у партији „Савез 90/Зелени“ и у Левој партији. Меркелова је дуго наговарала Винфрида Кречмана, премијера земље Баден-Виртемберг да прихвати дужност председника државе. Али он је одбијао и изјавио је да намерава да се поново кандидује за садашње радно место. Дуге препирке због кандидата за председника посматрачи у Немачкој су назвали „ругање демократским процедурама“. Није искључено ни да нови председник, а он ће бити изабран већ 12. фебруара, без икакве сумње, може да појача позицију Ангеле Меркел која је у последње време почела да тера популарност својих бирача због своје невероватне љубави према Обами и Хилари Клинтон. Али после тријумфалне Трампове победе канцеларка је брзо променила тактику и одлучила да поново покуша да се задржи на политичком Олимпу. Посаветовали су је да се поново кандидује за дужност председника владе и она се сложила – како би „сачувала западне вредности“. Причају да је Меркелова расположена врло одлучно и да чека подршку западних земаља. Да подсетим да су 2005.године Американци први пут помогли Меркеловој да постане канцелар. То је било још за време Буша-млађег. Уколико се фрау Меркел у јесен следеће године опет нађе на челу немачке владе она ће се по броју премијерских избора упоређивати са својим наставником Хелмутом Колом. Он је владао 16 година. А Ангела очигледно стреми ка истом резултату.

11 гласовa