Борис Степанов

До парламентарних избора у Немачкој има још пола године, а Социјал-демократска партија је већ почела озбиљан лов на гласове бирача. Прикључила је познате социологе који би требало да убеде Немце да се време власти руководеће коалиције приближава крају и да је дошло време да се садашња политичка елита промени. Последња анкетирања показују да, када би се канцелар Немачке бирао директним гласањем, Меркелова добила 34 процента гласова, а малопознати Шулц свих 50%.

Зашто се то дешава?

Ко је то одлучио да типује на некадашњег неуспешног фудбалера, који нема ни факултетско образовање?

И зашто би се данас на политичком хоризонту Немачке појавио обичан човек из једноставне породице – Мартин Шулц?

А он се појавио са правим разлогом, појавио се јер је одбио бриселски бонус од скоро 200 хиљада евра. Било је баш много галаме! На телевизији и на радију само се причало о томе да Шулц није циција, да је антиалкохоличар који је у Берлин стигао, мада није имао „златни падобран“. А они са „златним падобраном“, по свему судећи, више Немачкој и не требају. Али како би се учврстио успех првих анкета, мора да се заузме јасна позиција по унутар-политичким питањима, а Мартин Шулц је за сада нема.

Управљање Европским парламентом, интриге и договарања са партијским партнерима су једно. За то, како се оно каже, баш и не треба неки посебан таленат. Али да се у читавој Немачкој заведе ред, у земљи у којој се сакупило скоро два милиона миграната, у којој не могу да изађу на крај ни са локалним и албанским бандитима, где уочи Божића у центру Берлина убијају људе – то је компликована и врло одговорна ствар. Ту већ мора да се има велико искуство.

А Мартин Шулц је некада био само градоначелник у варошици у којој је рођен и за сада не може да понуди ништа конкретно. Није искључено да ће врло брзо, чим почне да се говори о реалним и стварним пословима, после садашње еуфорије доћи отрежњење. У Немачкој су већ почели да се чују гласови да много њих не жели да се у земљи формира „црвено-црвено-зелена коалиција“ (коалиција од левичара, социјал-демократа и „зелених“).

Ту коалицију често називају „врела смеса“ левог фронта. Немачки медији су већ почели да убеђују становништво да без обзира што је Шулц провео у Бриселу преко 20 година, „њега народ воли“ (ипак). Ако никако другачије, ова изјава звучи мало чудно, јер Шулца мало знају у Немачкој. То је прво. А друго – како то народ може да га воли, ако га двадесет година није било у отаџбини. Али ангажоване новинаре то баш и не узнемирава. Они су у тренутку заборавили да су се још недавно Шулцу отворено подсмевали не само у Немачкој, већ и у Европском парламенту. Рекло би се да немачки естаблишмент није још увек сасвим схватио да Мартин Шулц може добро да почне предизборну трку, да крене са старта први, али да не успе да дође до финиша. Врло је вероватно да Шулц представља „кандидата за лажирану утакмицу“. Резултат се унапред зна.

4 гласa