Борис Степанов

Данас сваки пети становник Шведске има имигрантске коренове. При том не треба да се заборави да је наталитет „нових Швеђана“ врло висок. За свако новорођенче држава плаћа солидну помоћ, од које може скромно да се живи, и чак да се не тражи посао. Тако је 15 процената шведског становништва брзо схватило да „капиталистички социјализам“ представља благо које треба једноставно да се вешто искористи. Статистика је тврдоглава ствар. Стручњаци су израчунали да се од 9 милиона становника скоро 1,5 милиона родило изван шведских граница. Међу њима је највише миграната и избеглица са Балкана – 500.000 људи. Остали су избеглице са Блиског Истока, из Сомалије и других „немирних“ земаља који срећно седе за вратом своје нове државе и уопште не намеравају да се прилагоде скандинавским правилима понашања.

Интересантан је детаљ на који се пажња ретко обраћа: 50 хиљада садашњих држављана Краљевине говори само албанским језиком и једноставно одбија да учи шведски. Власт ту ништа не може. Прошле године Стокхолм је прихватио 160 хиљада нових избеглица који као муве лете на социјалне повластице које пружа Шведска.

Легенда о томе да је Шведска земља у којој је могуће деценијама живети само од помоћи коју даје шведска држава одавно колају Европом. Треба само да се преплива Средоземно море, да се претрче Италија, Аустрија, Мађарска, Немачка и тако даље. А после тога се, како се ко снађе, само пребаци у Шведску, а ако не успеју – може и Норвешка или Данска. И тамо се може баш безбрижно уживати у животу и размножавати се за рачун државног буџета.

Чему то води?

Сви у Европи знају да се у близини Стокхолма налази Ринбекју – најопаснија и најнепогоднија за живот област. Тамо често долази до масовних немира – пале се аутомобили и врше напади на полицију. Ту област називају „Мали Могадиш“. Врло је вероватно да ће се за 10 – 15 година читава Шведска из „Малог Могадиша“ претворити у „Велику Сомалију“. Можда зато није случајно што су последњих месеци власти почеле да убеђују своје суграђане да Швеђани нису националност, већ мултинационална заједница, отворена за све. Јер – и исконско становништво мора да се мења у складу са новим околностима. Односно – једноставно се морају прилагодити онима који ће у врло блиској будућности потпуно да преузму контролу над Шведском.

7 гласовa