Борис Степанов

Одлазећем председнику САД Бараку Обами саветују да пензионише Мајкла Роџерса, директора Агенције за националну безбедност. То су Обами препоручили руководилац националне обавештајне службе Џејмс Клепер и министар одбране Ештон Картер. О томе је писао Вашингтон Пост.

Како саопштавају извори тих новина, војни министар је једноставно незадовољан квалитетом рада адмирала Роџерса, док начелних обавештајне службе лобира због жеље да се из структуре НСА издвоји јединица сајбер-тима – Cybercom.

Овај последњи инсистира да се на челу НСА нађе цивил.

Кривицу Роџерса продубљује и то, што је 17. новембра он, мада није обавестио руководство, напустио своје радно место и састао се са Доналдом Трампом у његовом њујоршком штабу. То је изазвало узнемиреност у Белој кући, уз информацију да се Роџерс узима у обзир као кандидат за место директора Националне обавештајне службе у новој администрацији. При том ни Картер, ни Клепер тешко да ће код Трампа добити било какву дужност.

Према информацији издања на које се позивамо иницијатива обавештајаца је тренутно на разматрању код Обаме, али је одлучивање у вези са њом „за сада одложено“.

Телефонисти и шпијуни

У самом центру Њујорка, на Менхетну, постоји неупадљива сива зграда од бетона и гранита. Висина јој је 170 метара. Та, како се сада испоставило, „шпијунска кућа“, грађена је од 1969. до 1974.године. По пројекту она није требало да има прозоре, али има три спрата под земљом и огромне складишне просторије за прехрамбене производе. У њима се стално допуњавала резерва хране и воде како би за случај катастрофе могло да се прехрани 1500 људи. Њујорчани су је прозвали „зграда дугих линија“ зато што није била ни минимално осветљена, те се та необична зграда ноћу претварала у огромну сенку. Али то није оно најважније – по документима „зграда дугих линија“ припада телефонској компанији АТ&Т. У ствари – у њој је смештен центар Агенције за националну безбедност САД (NSA) за прислушкивање телефонских разговора и хватање саопштења и података са интернета. Едвард Сноуден није баш прстом показивао на ту зграду (њен шифровани назив је „Титанпоинт“), али новинари The Intrcept, који су вршили своју истрагу, успели су да разјасне да се управо из те зграде на Менхетну вршила присмотра Организације Уједињених Нација, Међународног монетарног фонда, Светске банке и, како пишу новинари The Intrceptа, 38 земаља, укључујући савезнике из НАТО-а – Немачке и Француске. Специјалисти НСА нису заборавили да пажљиво саслушају и Јапанце. У упутствима за агенте више пута је понављана једна интересантна појединост – како би се доспело до „Титанпоинта“ агенти НСА треба преко ФБИ да затраже специјално транспортно средство, и не смеју на себи да имају значке НСА како нико у згради не би могао да сазна њихова имена. Јасно је да се та зграда налази врло близу централе ФБИ.

НСА и ФБИ често помажу једна другој, међу њима нема неких значајнијих тајни – за брзо откривање овог или оног злочина посао захтева да се тесно сарађује и да се сарадња специјално не оглашава. Сувишна информација, понекад чак и другостепена, уколико доспе у руке залудних новинара, а тим пре кореспондената ТВ, може у тренутку да потпуно поништи вишегодишњи рад неколико десетина, а можда и стотина тајних агената.

Да подсетим да је НСА формирана у саставу Министарства одбране 1952.године, и да је по броју војних лица, цивила на раду и величини буџета била највећа у Америци обавештајна установа. Радиоелектронска обавештајност, уз електронско праћење, хватање података радијом и дешифровање и остале најсавременије технологије о којима обичан становник чак и не претпоставља да постоје, помажу Сједињеним Државама да прати цео свет и да прима информације не само војне, политичке, финансијске и тд, већ и друге. Под капом НСА данас може да се нађе свако за кога се сматра да за њега треба да постоји компромитујући материјал, да се разјасне његове везе и контакти, да се открију слабости, а затим да се дотична особа преузме под контролу и да се натера да ради за америчке тајне службе. Понекад информација буде скупља од незамисливо великог новца. Могуће је да се покуша да се уништи било који бизнис-пројекат, да се уништи конкуренција или да се нови генијални познавалац компјутера привуче себи, јер ће он за само неколико месеци да позлати новог газду. Сада су мозгови врло скупи, зашто би се било ко трудио да много година плаћа школовање и припрему специјалиста? Нашао се геније, врбован је, добро плаћен и он већ ради за Сједињене Државе. Тако је једноставније и, што је још важније, корисније.

6 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ