Борис Степанов

Господа Туск и Јункер се из петних жила труде да засметају почетку изградње „Северног тока – 2“. Истина, пре кратког времена они су са обе руке гласали за гасоводе који спајају Европу, и никако је не раздвајају. Сада се Туск жали да „Северни ток-2“ онемогућује Украјини транзит гаса у Европу. Председник Европског савета сматра да ће Кијев тиме губити новац. То је прва ствар. А друга је, по речима Туска, да ће се Украјинци наћи у потпуној зависности од „милости Русије.

Берлин и Меркелова јако желе да имају и другу грану гасовода, како би се потпуно ослободили самовоље Кијева који више година Европљанима прави проблеме. Да подсетим да цевовод „Северни ток – 2“ треба да почне са радом крајем 2019.године. Његов капацитет ће бити 27,5 милијарди м3 годишње. Он практично иде трасом првог – „Северног тока – 1“, али са дуплим капацитетом. А најважније је да води дном Балтичког мора.

Шта се то дешава са Доналдом Туском? Зашто би он штитио интересе Кијева, а радио против Немачке? Јер сви знају да је Меркелова увек подржавала Туска, тако да су њега чак и у Бриселу прозвали „канцеларкин бриселски човек“. А њему се ипак чини да нови цевовод иде против интереса заједнице. Међутим, та заједница одавно живи на терет Немаца и што више производа буде извозила Немачка, то ће њихова набавна цена бити мања, а у резултату ће бити боље становништву Европске уније. Па где је ту логика, где је здрав смисао и зашто би се Меркеловој под точкове гурале палице? Да није то начин да се Немачка направи још послушнијом? Због чега? Да би се Кијев заштитио од коначне пропасти и да би се подржао Петро Порошенко у кога се сваког дана разочара нова велика група не само становника Украјине, већ и много европских политичара.

А не треба да се заборави ни да „Северни ток – 2“ заобилази Пољску. Он директно, преко Данске, води у Немачку. То значи да и Пољаци губе новац од транзита гаса који заобилази њихову територију. Наравно, Варшава притиска Туска и подсећа га да је он прво Пољак, и да мора да мисли како да се засмета Немачкој њено још веће богаћење.

Понекад изгледа да су политички мотиви за Туска много важнији од економских. Европска комисија је одавно расположена против „Газпрома“, а то значи и против Русије. Може да се пронађе било какав мотив како би се, пред септембарске изборе, досолило госпођи Меркел, и како би се подржао стари пријатељ Мартин Шулц. У таквим политичким маневрима је најважније да се не претера. Немачки бизнис је већ довољно новца уложио у нови гасовод. Немачкој треба руски гас, кога још увек нема довољно. У ствари, она жели да престане да користи атомску енергију као енергент. А и куповине морају да се дуплирају, али то се Туску очигледно не свиђа. Па је он отворено кренуо против Меркелове. А можда ја уопште нисам у праву? Време ће показати.

6 гласовa