Борис Степанов

После терористичких акција у Паризу и Ници Француска је изгубила неколико милиона туриста из читавог света. Терористи су свој намере остварили и толико су заплашили оне који су желели да прошетају Паризом и погледају његове чувене музеје да је само тај град изгубио скоро милион и по туриста. Тако је изгубљено и неколико милијарди евра. Новине „Фигаро“ су недавно саопштиле да су Јапанци и Кинези, а то је била маса туриста са Далеког Истока, нагло смањили број својих путовања на обале Сене и Азурне обале. Тренутно их много више интересује сопствена безбедност него Сезанова, Матисова, Монеова, Манеова, Дегаова платна и остали легендарни француски импресионисти музеја Орсеј. Пад посећености је утицао на све познате споменике – Тријумфалну капију, Монпарнас, Лувр, Версај и тако даље. Губитке осећају и јефтини удобни хотели којих је у Паризу, посебно у близини Јелисејских поља, јако много. Њихови власници су углавном избеглице из Алжира и Туниса који су одавно откупили најбоље хотеле и ресторане не само у француској престоници, већ и на југу Француске.

Тако да су терористи оштетили све који су овако или онако повезани са најдоходовнијом области француске економије – туризмом. Претпоставља се да је таква шема била осмишљена јасно и извршена са једним циљем – да се заплаше не само Французи, већ и људи по читавом свету који су целог живота маштали да дођу у отаџбину хероја романа Диме, Виктора Игоа, Жила Верна и још многих класика, на којима је васпитивано много генерација и Јапана, и Кине, и Бразила, Аргентине, Чилеа, Сједињених Држава, Канаде и тако даље. Уколико би, не дај Боже, у Француској дошло до још две-три терористичке акције, то задуго може да се заборави туризам у њој.

Страх, а то и јесте циљ терориста са Блиског Истока, неће скоро нестати. Треба потрошити милионе евра како би се у свету, у масовну свест људи вратила предивна слика Француске. Ударац на Париз и Француску се заиста осетио. Обични Французи – они који су зарађивали захваљујући туризму, и не само они, отворено говоре да социјалиста Франсуа Оланд (коме је, у осталом, остало још врло мало времена да живи у Јелисејској палати) није успео да постави довољно сигурну ограду за блискоисточне криминалце и терористе.

Тако су се Французи нашли као таоци у сопственој земљи. То се није могло десити ни за време Шарла да Гола, ни за време Жоржа Помпидуа, ни код Жака Ширака. Чак ни док је председник био Никола Саркози. Ти предсседници су много деценија радили у корист и за што бољи имиџ Пете Пепублике, које је за само четири године успео да подрије господин Оланд и његов непоуздани и неуспешни тим.

6 гласовa