Борис Степанов

Доналд Трамп, садашњи домаћин Беле куће, више пута до сада је изјављивао да „промена климе“ представља измишљотину научника који на томе желе да зараде милијарде долара. У Европи се споразум о екологији и супротстављању глобалном загревању сматра за најважнији могући у садашњим условима. У децембру 2015. на СОР21 – Конференцији о промени климе, одржаној у Паризу, договорено је да од новембра 2016. треба да се, у циљу постизања резултата у борби против глобалног загревања, смањи избацивање гасова са ефектом стаклене баште. Документ су ратификовале 142 земље, међу њима и Сједињене Државе. Међутим, са доласком нове администрације Вашингтон је неочекивано за лидере Европске уније почео да сумња у сврсисходност свог учествовања у том врло скупом пројекту. На самит земаља Г7 који је одржан у Италији, на Сицилији, Трамп је допутовао врло ратнички расположен. Он је одмах председнику Европског савета Доналду Туску саопштио да он није задовољан Париским споразумом и да није искључено да ће Америка врло брзо изаћи из њега. Сви су покушавали да наговоре Америчког лидера, а највише труда је уложила Ангела Меркел. Узалуд, јер господин Трамп није подлегао наговарању.

Истовремено је на Сицилији одржаван митинг против миграционе политике „седморице“ и полиција је била принуђена да користи сузавац. Наравно, лидери нису реаговали на протесте гомиле од хиљаду ипо људи. Европа је чекала да на Сицилији буде донета одлука у вези са избеглицама. Јер ка њој из Северне Африке стижу десетине хиљада људи који одатле настављају пут према земљама ЕУ. Оптимална маршрута је Италија – Аустрија – Немачка. А тамо ће се, ако буду имали среће, ноктима држати неколико година, после чега ће омогућити прелазак у Европу и својим многобројним рођацима, којима ће европске власти такође давати помоћ. Исконско становништво Европе томе не може да се радује, јер оно мора често да ради и по два посла истовремено и да на свему штеди како би њихова деца била заиста образована и здрава, а мигранти једноставно седају за врат ЕУ и захтевају да им се одмах створи рај на земљи. Они покушавају да се спасу ратова у Либији и Сирији које су започели лидери САД-а и ЕУ. Трампа то ни мало не тангира, он нема намеру да одговара за Обамине грешке. Тим пре за рат у Либији. Та земља је сада постала центар у коме се обучавају терористи за нападе на европске земље. За САД је сада много важније да реши проблеме у сопственој кући. О Либији и Сирији Америка много не размишља. Ако ништа, а оно – за сада. На Сицилији су се договорили да ће се борити против терориста и тероризма. Али, чини се, ипак само на речима. Често се ствара утисак да нестабилност Северне Африке одговара многима.

Конфликти, који се најчешће појављују захваљујући унапред осмишљеним сценаријима, омогућују манипулацију јавним мњењем Европљана. Тако се постиже повећавање издатака за одбрану, формирање сопствене европске војне снаге, али тако да при том посао добијају европски и амерички магнати који се баве производњом оружја. Али – подједнако је важно да се тиме постиже и јачање НАТО-а. Што више, то боље. Јер од сада ће чланови НАТО-а морати да издвајају по 2% свог БДП-а годишње. Када се испоставило да Трамп не пристаје да држи НАТО преко леђа сопствених пореских обвезника, много њих је прогледало. У замку су улетели добровољно, новца за сада нема, али ће САД морати да плати рачуне. Трамп се за сада труди да одржи предизборна обећања. Обећао је да ће да напусти Париски споразум и – извол’те! Обећао је и да ће земље НАТО-а натерати да издвајају по 2% БДП-а, и – учинио је то. Сиромашан или богат – то Вашингтон не интересује. Ушао си у НАТО – поштуј његове прописе и – плаћај.

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ