Борис Степанов

Већ више деценија САД врше смену неодговарајућих режима и отворено се мешају у изборне процесе у другим земљама. Тако је ЦИА одмах после Другог светског рата направила тајни план по коме је извршена „окупација читавог низа земаља Карибског базена и Латинске Америке“. „Вашингтон пост“ оцењује да су „најпознатији“ примери подривачке делатности Сједињених Држава у свету Иран, Република Конго и Чиле. 1953.године Американци су, пошто су у операцију уложили укупно 1 милион долара, скинули с власти иранског премијера Мохамеда Мосадика. Земљу је на управу добио генерал Фазлола Захеди који је вратио нафтне концесије Американцима и Британцима.

1961.године ЦИА је организовала убиство првог премијера независне Републике Конго Патриса Лумумбе. Демократска Република Конго (која сада носи назив Заир) увек је сматрана за природну ризницу Африке. Има велике залихе бакра, кобалта, кадмијума, боксита, руда гвожђа, дијаманата, сребра, нафте, цинка, мангана, калаја, урана. Уосталом, у Заиру је и данас преко половине светских (истражених) резерви природних добара. САД никада не пропуштају да задрже контролу земље на чијим се дубинама могу зарађивати милијарде долара.

Чиле, то је свима познато, има највеће резерве бакра на планети – 24% светских резерви. Том земљом су увек газдовале америчке корпорације. Социјалиста Салватор Аљенде је постао председник Чилеа у октобру 1970.године. Он је затворио амерички бизнис са бакром. Наравно да САД нису хтеле то да му опросте и 11.септембра 1973. оне су организовале војни преврат. Аљенде је убијен. Вашингтон је за председника довео свог човека – генерала Пиночеа.

„Вашингтон пост“ пише да су „кључни учесници тајних операција ЦИА“ били и државни секретари САД Џон Фостер Далес (на тој дужности је био 1953 – 1959) и Хенри Кисинџер (руководио је Стејт департментом у периоду 1973 – 1977). „Они су се увек борили за вођење агресивне тајне политике, као противдејство ширењу претње комунизма, за које су претпостављали да ће се догодити“ – подвлачи „Вашингон пост“.

Осим тога што САД провоцирају преврате, активно је рађено и на организацији утицаја на изборе у свим деловима земљине кугле. У Италији су агенти ЦИА 1948.године покушавали да поткупе локалне политичаре, којима су довожени „џакови новца“. Најважније је било да се дискредитују левичарске партије и комунисти.

Затим су исте методе коришћене на Филипинима 1953.године, у Јапану 1950 – 1960.године и у Либану 1957. Како сматра „Вашингтон пост“ после завршетка „хладног рата“ САД су углавном престале са таквим подривачким радом у иностранству. Оне су једноставно промениле тактику и пребациле се на покушаје да преко формално независних америчких организација (нпр. Националног фонда за демократију) утичу на изборне процесе.

11 гласовa