Борис Степанов

У балтијским државама, али и у Пољској, политичари се плаше да свом становништву објасне праве разлоге због којих им стандард стално опада, односно одакле све већа незапосленост, одакле демографска катастрофа у тим земљама. Пољаци и становништво прибалтијских земаља упорно беже у суседне земље – скандинавске, или у Немачку, јер тамо може да се заради толико, да остане и уштеђеног новца који се шаље рођацима и породици, јер велики део њих једва саставља крај са крајем. Литванија, Латвија и Естонија су се одавно претвориле у обичне просјаке који живе од дотација ЕУ. Али се милостиња кад-тад мора вратити. Какву корист могу да донесу ти „политички лилипутанци“ својим газдама – неоконима (присталицама неоконзервативаца)? Рекло би се да у тим земљама опстају две важне ствари: близина руских граница и русофобска политика. И док се сопствени народ ваља ка провалији беде и потпуног нестанка, пробриселске власти ће да се труде да, угађајући чиновницима ЕУ који немају шта да раде осим да брину о својим платама високим до неба, да потроше што више новца на тешко објашњиве пројекте који никоме не требају. Зато лидери земаља Балтика убеђују и себе и свој народ да сав јад долази од претњи њиховог источног суседа који је спреман да их окупира (али се нико не труди да одговори на елементарно питање – а шта ће то, у ствари, Русији?). Ето зато и Литванија, и Латвија, и Естонија купују прескупо најсавременије оружје, позивају највеће земље НАТО-а да буду код њих за стално, а од Русије се ограђују зидовима и оградама. Недавно је у Виљнусу објављено да су спремни да почну да раде границу Литваније са Калињинградом. За ограду од 135 километара за сада је потребно потрошити 3 милиона 600 хиљада евра. Естонци и Латвијци су објавили да ће и они на различите начине да јачају своје границе. Али да се само сагради ограда или зид није довољно. Велика средства ће се морати користити и у најновије осматрачке системе. Уз њих и одмах поред њих су западне базе и најновија техника – они морају да се пажљиво чувају од туђих очију. Погранична служба Литваније је саопштила који је то износ неопходан за „пројекат“ до 2020.године: „најновије ограде и зидови“ су испали врло скупи – 30 милиона евра, али бескарактерни балтијски политичари се нису усудили чак ни да затраже новац за то, већ су се договорили да сва средства издвоје из својих буџета. Међутим, те ограде не могу да се праве као зид, јер има много природних препрека – баруштина. Осим тога, на сваки километар треба да се праве 100-метарски пролази за дивље животиње. Али, по свему судећи, ипак је најважније колико се може потрошити новца из џепова сопствених становника који се и тако грче у беди, и „одрадити“ посао у русофобском маниру. А даље – нема тога што би се одупрло тако одрађеном послу!

9 гласовa