Када „Блиц“ објави шта ће бити тема разговора између Александра Вучића и Ангеле Меркел, онда у то не треба сумњати. Мада, није потребно бити велики аналитичар па претпоставити шта су нови услови Немачке Србији. Јер, нових услова заправо и нема.

Све је већ одавно дефинисано, речено у дипломатским разговорима и написано у писмима која су доносили посланици и министр из Берлина.

Људи у српској власти су се правили слепи и глуви, али то може само донекле. Однекле, истини се мора погледати у очи.

А истина је да велике силе имају своје интересе, од којих тешко одустају. Политичари у Србији су само потрошна роба. Или се барем они тако постављају. Зато их странци мењају као чарапе.

Меркелова ће, дакле, тражити да Србија отвори врата за пријем лажне државе Косово у УН и да ћути док се буде укидала Република Српска.

Ко жели, може да провери како је текло уобличавање немачких ставова везаних за српско питање од Јошке Фишера и Рудолфа Шарпинга, преко запрепашћеног Вилија Вимера, затим Герхарда Шредера, Гвида Вестервела до Ангеле Меркел. Може то да упореди са ставовима западнонемачке дипломатије седамдесетих и осамдесетих, обавести се о иницијативама за рушење Југославије.

Да, Александар Вучић и Ангела Меркел ће разговарати, али теме нису нове. Нити је постављање Немачке ново.

Гура се оно што је дугорочни, историјски интерес. Нема нових услова. То су стари услови, за које је Александар Вучић врло добро знао. Сада ће према њима морати коначно да се определи. И да према томе како се определи стане у ред за суд историје. Све ово до сада је било његово трчање око тих кључних ствари и претварање као да они не постоје.

Прочитај без интернета:
3 гласa