Редакција ФСК

Упитан пре неколико дана о „радној“ посети ратног злочинца Тонија Блера Влади Србије и природи његовог ангажмана у Србији, Александар Вучић је нервозно покушао  окушљеним новинарима да објасни како то Блер обучава његове министре, покушавајући да „засени простоту“ говорећи о „деливери јунитима“ и сличним чудесима којим ће Блер додатно да усрећи Србију. Још битније, истакао је да се „радује кад долазе и Путин и Блер“, и додао: „Сметало вам је када је Путин долазио, али морам да кажем да је Србија успешна и отворена земља која може са свима да сарађује“.

То што се Вучић радује злочинцу који је био спреман да спали, затрује и уништи његову земљу да би јој отео део територије, монструму који је одговоран за више од милион смрти у Ираку – подједнако као и председнику државе која не само да никад није напала Србију већ јој нуди и подршку у очувању те исте територије (под условом, наравно, да је та подршка уопште добродошла) – све говори о њему, као и о партији и влади коју он предводи.

Вучић је такође навео да ће Блер „врло брзо поново доћи“.

Да је Вучић истински „храбар“, како стално јавно истиче, он би јавно, транспарентно, отворено и „храбро“ објавио датум Блеровог следећег доласка, на исти начин како је дао да се објављује и долазак Владимира Путина. А не, као што се досад дешавало, да јавност о томе сазнаје када је злочинац већ напустио место свог још увек некажњеног злочина.

Па би онда имали прилике да упоредимо дочек Путина са дочеком Блера. Да видимо да ли је и остатак Србије, изван чланства СНС-а, СПС-а и осталих партија владајуће коалиције, такође прихватио једначину Блер = Путин.

8 гласовa